Otadžbina

Н А II 1' Е С Т 0 Л У

605

— Шта лма ту смешно ? — рече Ханс љутпто — још треба да знате да нма белега да ће бити ђогат. Оне опет у смеј, а Х;ше их гледа зачуђено. Он пм са свн.м озбиљно испрпча како га је Груберсеп за то зовнуо да и то научи, и хтео је још да им прпча како је овом прилнком сазнао, да се ни једно ждребе не ждреби бело; али он ее благовремено ирисети; не треба женскадпји свашта причати; женскиње се церека ни за што ни крошто, а велики сељачки газда не треба да се шали са женскадијом. То ће он већ упамтити. II Груберсеп је на кратко насађен кад говорн са женскињем. Стадоше долазити ион}'де да Ханс прода кућнцу; он ее страшно љутпо што му сваки говораше како је његова колиба трошна страћара. Увек би ногледао кућнцу као да хоће да јој каже , Не љути се добра моја кућо, људи те руже само за то да би те јевтиније купили." Ханс је био врло тврд у цењкању, није хтео ни за иару јевтнније да прода кућу но што је она у етвари вредела, јер уз кућу је ишло и право риболова на језеру а и то нешто вреди. Најзад је Груберсеп купио кућу за једнога свога момка, којега је хтео да оженп о јесени. Све беше добро, све беше љубазно у селу, п Ханс рече: •—• Баш ми је криво да оставим у селу макар једног јединог непријатеља; ја бих рад бпо да се пзмирим и с механцијом ! Валпурга присгаде да и она иде с њпм јер, рече, она је управо и крива за целу свађу, па ако ће механџија псовати нек и њу изгрди. Ханс није желео да она иде с њим, али Валнурга не понушташе. Последње вече, при крају Августа, одоше обоје горе у село. Срце им је јако лупало у грудима, када се приближише механн код гемзе. У соби механској не беше свеће: они пи-