Otadžbina

Н А II Р Е С Т 0 Л У 007 најбољи међу њима не вреде ништа, али се опет може из н.их понешто истесати; ко хоће да му слуге добро косе, мора битп сам пред њима најбољи косач. Па онда не заборавити једно : ви сте нагло дошли до богаства, и ако се добро не иази, може се деситп оно што каже пословица: „Како дошло онако и прошло." Чувајте чврсто што имате, ппаче жл,е ! Он им је дао још неколико ирактичних савета, па га је онда Ханс отпратио до његове куће. Тихо се руковаше и тиме се опростише. У кући беше пусто, јер је највећи део покућанства и сандука био већ у напред послат на једном чамцу преко језера. Сутра рано чекају на оној обали језера двоје кочије са Фрајхофа. — П тако ћемо ноћас носледњи пут спавати у овој кући — рече мајка, али ни једно не хтеде да легне, п ако сви беху уморни од рада и узбуђења. Најзад морадоше макар мало прплећи, али ни једно није дуго спавало. Сви уранише, обукоше стајаће рухо,. везаше постељне ствари и однеше у чамац. Мајка наложи иоследњу ватру на огњишту, краве изведоше и сместише у великом чамцу, чак и кокоши понеше у .једном великом кавезу, а пае непрестано трчкара тамо и овамо. Дође време да се пође. Мајка очита некакву молитву, иа онда зовну све у кујну. Она захити воде из чабра и стаде гасити ватру на огњишту, говорећи : Све што је зло и ружно било нека се угаси и затрпа, и ко иза нас на овом огњишту наложи ватру, нека нађе само здравље ! И Ханс, Балпурга и Гундела морадоше сипати воде у ватру, па чак је стара-мајка н својој унуци води.та ручицу да и она то учини.