Otadžbina

Н Л П Р Е С 'Г 0 Л У

Попгто се извршио опај свечани обред, стара-мајка номоли се онет Богу овим речпма : — II тако, Господе, узмп од нас сваку тугу, и сваку жудњу за старим завичајем, н сваку бољетнцу, и даруј нам здравље и срећу онде где будемо опет ватру наложили ! Она пође с дететом напред преко нрага. Заклонмвши детету очи, она довнкну осталнма : — Кад изиђете, не осврћите се више ! — Стани мало — рече Ханс Валпурзи кад оста с њоме нм само — Виш. пре него што последњн пут прекорачимо овај праг, морам ти нешто казатн. То мора из мене на поље. Ја хоћу да сам правн човек који нема ништа да крије. Морам ти рећи. Тако је. Валпурга, када тн оде у свет, и када је црна Естера била тамо горе, у мало не постадох рђав човек п невера. Хвала Богу ја те нисам изневерио, али ме мучи што сам и помислио то да учиним. Сад, Валпурга опрости па ће ми и Бог опростпти. Тако, сад сам ти казао и то, н више немам ништа да кријем, н када би сада ступио иред самога Господа Б.га Саваота не би имао ништа више да псповедим ! Јецајући загрли га Валпурга и рече : „Ти сн мој добри муж!" II тако нређоше преко нрага. У баштици стаде Ханс, ногледа трешњу па рече : — Тн остајеш ? Зар нећеш с нама ? Ми смо били тако добри пријатељи. Али чекај се, понећу ја тебе опет, ја ћу тебе да нресадим и у мом новом завичају ! И сада Хане нскона један млад изданак трешње , задену га за врпцу на шеширу, па онда оде својој женн која беше код чамца. С обале захори се музика, ћеманета, кларинетн и трубз-