Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

13. Ханс похита обали. Ту беше веК цело село и музика. Син кројача Шнека, који је о крштењу принчевом био међу кирасирима, уређивао је и командовао је овпм свечаним нспраћањем. — Живео Фрајхофски газда, живела његова љуба, живели, живелп ! Громко усклицавање разлегало се на сусрет дану који је грануо. Музика је свирала, стадоше палити прангије да су сва околна брда одјекпвала. Велики чамац у коме већ беше смештено покућанство, две краве и кокоши, беше сав окићен растовим и јеловим гранчицама и венцпма цвећа; у сред чамца стоји Валпурга и држи обема рукама своје дете високо изнад себе, да види колико је пријатеља и како пламти језеро обасјано јутрењпм сунцем. „— Поздравио вас мој газда — рече слуга Груберсепов, који вођаше на улару једно лепо бело ждребе — и шаље вам ово за спомен! Груберсепа не беше у гомили, он не воли грају, он је човек увучен еам у себе, али он је послао нешто, што не само вреди новаца, него још више- је спомен пун одликовања, јер велики сељачки газда поклања ждребе само своме млађем брату, када овај оснива за себе дом. И тако сада Ханс постаде у очима целога'света, т. ј. целога села , млађи брат Груберсепов. Мала Бургаја стаде се радосно батргатп кад уведоше т чамац бело ждребе; дете и ждребе стадоше се врло радознало гледати. Шестогодишњи Груберов Валдл стајаше крај ждребета, па га милује и све му нешто шапће а ждребе весело рже. ОТАуБИПА КН>. XVII. СВ. 68 -МА 40