Otadžbina

63(3

РУДАРСТВО У СРБИЈИ

Од свих ових руда најаче је распрострта оловно-сребрна руда: н>е има у свима обласги.ма. Олово помешано са сребром чинп, тако реЈш, основу свега рудног земљишта у Србији. Остале су руде и метали, по овој оловно-сребрној основи, растурени у мања или већа оетрва. За оловом и сребром по коли-шни самосталних рудишта долази бакар, по том антимон, па гвожђе. и онда остали металп. Копаоничка област обухвата Копаоник са гранама, које се од њега разплазе: по богаству у рудноме благу, ова је област међу осталима најзнатнија. Главни правац Копаоника, ове велике планине, иде без ма.ло са севера на југ, у дужнни око педесет километара, а састоји се из сијенита и серпентина. Копаоник са својим подгорјем прнказује се данас оку путниковом као пространа планинска пустиња, обрасла густом шумом а по великим висовима суватима, и веома ретко насељена. Али огромне гомиле од троскве 1 ) и искоиане руде, које се виде тамо на све стране, за тим опале пшрине и иравци, на остаци самокова, развалине цркава и варошких насеобина, и на послетку различне гатке о прошлости овога краја, које по народу иду од уста до уста, свудапо копаониковоме подгорју, казују и сувише јасно, да тамо није свагда тако пусто било као данас, веК да је некада и овуда силно куцала жица бујнога и веома радног живота. Према ушћу Студенице, недалеко од десне обале Ибарске, находи се село Плана, У близини овога" села виде се трагови јаке рударске радње, зароњена окна и грдне хрпе од троскве. Тамо се копаше сребрна руда, измешана са оловом, а у близини, код Рудњана, виде се развалнне од ливница гвожђа. У средњем веку Плана ■бијаше веома знатно место; у њој боравл.аше поред Саса и јака дубровачка насеобина, која вођаше живу трговину са Рудником, Сребрницом, Крушевцем, Трговиштем — Новим Пазаром — и Трепчом; у њој сеђаше и дубровачки консуо а имађаше и једну католичку цркву. Источно од Плане лежи село Ковачи, у коме се Дубровчани такође овда онда задржаваху. Североисточно од Копаоника, у до-лини Влајковске реке и оних, које се у њу стачу, за тим више Бруса и у околини Брзећа, Ливађа п Грашевца, села у долини Грашевачке реке, протеже се низ грдних гомила троскве, у дужинн од двадесет километара, казујући огромне размере некадање тамо-

1 Српска реч за згуру иди згору, ове су обе речи иачиљзне о талијанске речи: зсопа.