Otadžbina

РУДАРСТВО У СРБИЈИ

637

шње среброкопње. Ту, у бдизини развалина пропале рударске вароши, која се зваше Јивада, находи се и данас село Ливађе. На јужној страни Копаоника, у горњој Топлшга, находи се село Еопорићи, у почетку XV века седиште дубровачко-саске насеобине, са једном католичком црквом. У овој рударској области нахођаху се поред многих других још и ове знамените рударске и трговачке вароига: Трепча, Крвеник, чувено Ново Брдо, Јањево; оне истина леже изван данашњих граница наше кра.'1>евине, али их ми зарад потпуније сдике овога краја и пак овде помињемо. У данашње време Копаонпк је у нас најмање испитана рудна област; али, судеКп по траговима некадање јако развијене рударске радње, коју раније поменусмо, па п по псториским спедочанствима, може се слободно реКи, да је ово рудним благом најбогатнји крај наше отаџбине. Данас се зна само то као извесно, да тамо има гвожђа, олова, сребра и злата. Шумадиска рудна област обухвата Рудничку планину са свима гранама које се од ње разилазе. П ова област има веома богату псторију. Најпре Рпмл,ани, за тим, за време српско, од XII века па до коначне најезде Турака, Саси и Дубровчани, и на послетку Турци и Аустријанцп, сви су редом поостављали по њој трагове свога рада и живљења, вадећи олово и сребро из њених рудника. II као што је у виспнскоме погледу сам Рудник најважнија тачка целе Шумадије, тако је псто и у погледу рудиоме. Најзнатнији рудници шумадиске рудне области находе се баш на подножју двоврхога Штурца, на југоисточној му сграни. Ту с-у још Римљани конали руде, а траг им казују остаци храма њпхова, посвеКенога „мајци земл.и", и у неко време обнов.венога царем, Сентимијем Севером. На северној странп Штурца, на извору Јасенице, находе се још прплично одржане зидиме четворосгранога градиКа, са округлим му кулама на угловима; око њега се беше обавила варошица, у којој Турци живљаху све до почетка КарађорКеве буне. На јужноме подножју Штурца, на изворима Десиотовице, находе. се трагови велике рударске вароши, у којој стално борављаше дубровачка насеобина. У тој је вароши Деспот Ђурђе ковао новце: тамо је он почешКе свраКао и задржавао се. што су чинили и синови му после његове смрги. Како гусга насељеност у Руднику и околини му некада бијаше и какав бујни живот рударски тамо владаше, казују много-