Otadžbina

644

РУДАРСТВО У СРБИЈИ

с&ом управитељу целе Илирије. 2 ) Да ли се радша у тим рудниЦима по најезди Срба прекндала, то се за сада још не зна, али се може мислити с разлогом, да су се доста рано, још у XII веку п самн Срби рударсгвом бавили, јер се у једноме сноменику из тога доба номиње име Копаоника. Но прави полет рударству у српској, држави дадогае тек Саси, који се од прве половине XIII века (1242 г.) почеше овамо досељавати, на иозив српских владалаца, а по свој прилици иосредовањем Дубровчана. Саси даваху поглавито рударске раднике и друге у рударству стручие људе, а Дубровчанп п са њима Млечићи беху предузимачи п закупници рудника : онп даваху каиитале за рударска предузећа, а њихови мајстори раскиваху чист метал у новац, као кузничари, или га прерађиваху у сгвари за накит п украс, као златари. У тим предузећима учествовали су и Срби, најпре као притежаоци рудника а у току времена и као радницп рударски, што нам сведоче многи називи руд 1рски, који су до нас дошли 2 ) Нанредак рударства у српској држави, која беше у оно време већ у јакоме напону свога развића, пмао је, са свим природно, јакога образовнога утпцаја на наш народ једно тиме, гато су у само -срце земље уведене тако јаке образовне чпњенице,као гато су Саси, Млечићи и Дубровчани, а друго и тиме, што се само материјално благосгање. предходнп услов за сваку вишу образованост, у брзо поче иодизати. Вароши, та најглавнија изворишта образованости у свима временима, најпре се у Србији почеше дизати око рудника. Главну масу становништва у тим вароншма чињаху вазда њихови осниваоци, опет Сасп и Дубровчани, и ако се, доцније. у току времена, поче у њима на- тањивати и јачати исрпски живаљ. Владаоци српски, од Немањића па до последњега деспота сриског, поклањали су рударству веома велику пажњу: рударство је управо бпло и главни извор њихове политичке моће, јер им је приход од рудника стављао на расположење огромна средства. Благом добивеним из овпх рудника поградили су владаоци српски оне силнезадужбнне, оне дивне и величанствене цркве и манастпре ; а ) благо ') Соте.ч теШ1ошт рег Шнчепт. 2 ) „Руиа" је значила окно. Раденици по рунама зваху со „руиница" или и ,,среброделци." „Ширине" бејаху оно што (.е данас зову нотвопи т т. ј. хоризонаина окна. 3 ) То нам тврди и сама народпа песма о зидан.у Раваницр, у кој(ј кнсз Лазар овако говори :