Otadžbina

РУДАРСТВО У СРБИЈИ

645

иа ових ргднпка, у рукама Немаљића, оило је не само нолуга за нагло ширење просветљеностн у народу, него п једно од најснажнијих срестава, које пм је номогло извршптп уједињење већине српских земаља, онако исто, као што је и Деспоту Ђурђу помогло, да бар за тридесет година дуже одржи на видику сунце независностп државне, које онако великом брзином хиташе западу своме. По паду ерпске државе испропадаше мало по мало п руднпци њени. Осем оних силних, пустошних ратова XV столећа, узрок ће пропадању бити и у томе, што Турпц, одмах, по освојењу земље, забранише извоз метала. Осем тога, рударство престаде бити рад слободних рудара, било домородаца, било странаца: Саса и Дубровчана, него се рађаше под кулук. У рудницима се нрестаде радптн за дичну добит, већ све иђаше у султанску благајницу. Одласком пак вештих, странских радника, оназади се и сама всптпна рада рударског. За време Турака наставп се радња једино у понеким оловнпм п гвоздемим рудниипмаи тек у толикој мери, у колпко су захтевале унуграшње потребе земаљске. 0 рударско.ј радњи у ослобођеној п незавпсној Србији нема се, на жалост, шта много казивати. Оно истина, Срби су се сетили својих старих рудника још у Карађорђевој буни. Онп су у Руднику већ 1806 године копали бакар, топили га и лили топове. Но овај, нарочпто у ондашњпм приликама знамепити нокушај рударства, пропао је несретне 1818 године. У ослобођеној пак Србији прва мисао о важности рударства пала је на памет женијалноме и ако неппсменом сељаку, кнезу Милошу, и он му поче припремати земљиште најпаметнијим пачином. На име, већ године 1835 позове он из Немачке ученога геолога и рудара, Хердера, да Србију испита у рударскоме погледу. Хердер се позиву одазове, нропутује кроз Србију п изврши нспитивање, које за оно време бегае одлично

,,Ал тдјјо ми бога великога, •Док су мени два мајдана златна: Један мзјдан у Копаонику , Другн мајдаи Руднпчка планина, Од свијех Ку боље начииити ; Поставнћу темељ од олова , Ударићу челичне диреке, Покрићу је жеженијем златом , Попушаћу драгијем камењем, Пострешићу ситнијем бисером: Пек се сјаје, нек се моје знаде!"