Otadžbina

РУДАГОТВО У СРВПЈИ

и које је, и ако данас доста застаредо, и пак, кроз неколико десетииа година, ои.го готово једини извор за иознавање шшералнога 11 руднога стања наше :смље. На злу срећу, нолитичне, веома мутне прилике онога времена нису дозвољаваде, да се рад овај тако паметно започет и настави. За то и видимо, а,а сетек1847 год. иочињу руде копати и то у Мајданиеку, где су Аустријанци, у прошломе веку, развилн били онако исто живу рударску радњу као и у Еучајни. За припрему овога рада беху учињене од стране државе огромне жртве, алн као и сваки рад, којим ие влада довољно знање п савесност, тако .је и овај морао нропасти. Несретан псход овога првог рударског иредузећа имао је кобнога угицаја на рударство у Ср'шји у опште, јер су кроза њ државници њени стекли погрешно уверење, да је држава неспособна за велика индустриска иредузећа. Једно с тога, а друг.> и што у земљи није бидо довољно ни стручњака ни организованога капнтала, држава је похитвла да руднике уступн странцима. Но како за ово уступање нису никад били меродавни народно-економни обзири, већ обзири спол.не или унутрашње страначке иолитике, то су, разуме се, пропадали и иокушаји, да се рударство оснажи и овим другим путем. Мајданнек носгаде први жртвом оВе заблуде. Странци се нрво у њему угнездише, али му не беше суђено нн под њима да проциета. Од то доба различна странска друштва предавала су једнодругоме овај богати рудник, али се радња у њему није никада живље развијала. Л оно мало што је рађено, није бпло са каким. великим планом. већ од данас до сутра: управо само иљачкање. Данас се м.оже казатн да је овај рудник за дуги нпз година онеспособљен за експл^атацију, јер се иико од ових странаца није бавно толико о вађењу руде колико о сечењу шуме, од које се сад и посдедњи остани сатиру. Данас, кад би се овога рудника иримилои какво солидно друштво, оно не би моглобозна шта урадити, јер нема довољно шуме, те главне потребнице рударства. Као и Мајданнек, тако је исто и Кучаински рудник издат под. закуп, али се нн тамо радња није особито развијала, а у иосдедње време, под некаким новим закуиницима, и са свим је стала. У овомеруднику коиала се б гата оловно-сребрна руда, иримешана и са златном, у јакоме процепту, као што смо већ видели. Да поменемо на послетку Крунањске руднике, којп се находе недалеко од варошице истога имена. Ове је руднике отворила наша држава године 1866, у оним рудиштима, у којима у руди оловнод нема сребра. Овде је радња рударска и данас под управом држав-