Otadžbina

РУДАРСТВО У СРБИЈИ

647

ном. Она ое поред све недовољне пажње, коју јој је држава поклањала, одржала н до данас, и тако. да је у новије време у стању била прећп и на рудишта, у којима су старп експлоатисали оне, сребром богате рудннке. Но нри свима добрпм изгледима крупањских рудника, радња се у њима нпје могла развнти до знатније висине, због веома недовољних средстава, ко,ја им је држава стављала на расположење. До пре неку годину, у масурпчшш руднинима, у округу врањскоме, кочало се и топило гвожђе, које се у варошима наших нових округа прерађлвало у свакојаке ствари иа и за извоз, а највише у ноткове и клннце. Но данас је и то са свим обустављено, јер тамошње гвожђе, и ако је веома добро, није по цени у стању издржати утакмицу са страним гвожђем; осем тога, руда је сама доста сиромашна а и пзрађивала се најнесавршенијим начином. Камени угаљ копа се на неколико места. То је копање до сада узело највеће размере у ближој околинн вароши Пожаревца, а нарочито у Костоцу, на Дунаву. Копа се, међу тим, и у Јелашници код Нпша. Но мајдан код Вршке Чуке, који се сад тек отвара, има изгледа по свему да постане најзнатнијим угљеним мајдаиом у Србији, јер не само да му је моћност огромна и каквоћа изредна, него му нема великих сметња извозу. на Дунав, ни у земљишту ни у даљини, и, на нослетку, за обрађивање пма обилат капитал на расположењу. Радња у Сењскоме угљеном мајдану, који је по моћности угљенога слоја(до Збметара 1 првиу Србији, није се могла до сада развнти због оскудице у довољном каииталу, јер се угал. налази високо изнад манасгира Раваннце, у једном доста испресецаноме земљишту, и не може се без железнице са успехом извозити. Богаство каменога угл.ау Србпјини мало не уступа металноме богатству њеном. Алп иугаљћебити моћна полуга како рударској тако н свакој другој индустрнји тек онда, кад се у Србпји стане озбиљно бринути и мпслитп о економском унаиређењу земље. За сада ово велико богаство лежн вшне илн мање бескорисно, јер Србија троши за гориво драгоцено дрво, дакте оно, што се у паметна света најпажљивије чува и што се троши само на чисто индустриске циљеве. Осем камена за зпдање, калдрму и печење креча, који је, као што смо впдели из геолошкога прегледа, по Срби.ји веома јако распрострт, вади се на једноме месту и бели мрамор, а на име код Студенпце. Од тога мрамора граде тамошњи сељаци надгробне плоче, крстове п спомеипке, па то разиосе п по Србнји. На неколико места теше се н воденично камење, једноставпо п мањега размера.