Otadžbina

КЊИЖЕВНП ПГЕГЛЕД

— Па шта има овде крпвичнога, те су ппсци створиди ироцес, којп је штампан на крају ове књиге ? запитаће читаоци. Његов преддог: да се редпгија кзбацп напоље п начин на који он то излаже и доказује. Писац је врло оитар у изразима. На једном месту велп: „штаће ученик да мис.ш о томе Богу, кад он сиротоме фараону шиље на врат једно зло за другпм да бп отпустио Израиљце," или, код жртве Аврамове: „може лп Бог, који је сам љубав, тражити од оца једнога тако што ? Да ли је икада било на земљч какога тпранпна, који бн макар и приближно овоме био толико суров ц зао?"... У опнпе, библиски морал и библискога Бога нападао је најжешће. Ето зато је стављан под суд. Ма колико да је нисац претеран иместпмице једностран, опег критика његова на данашње васпитање заслужује свачију пажњу. Мане ове скоро су мане ошптс. Оелбито јаче могу да се тичу иас, који волимо да се угледамо на другога, нарочито баш на Немце и који смо готово све што пмамо пресадпли из Немачке. Све се мења. Све се полако развија и поправља. II васпитање ће се полако дотеривати и поправљати док не достигне оно што ми зовемо идеал васпитања. Па н онда ће се желети још бољеи иставл>ати нови идеали... Ј. Миодраговик.

ШКОЛОВАЊЕ 3 СРБИЈИ И — СЛИВНИЦА. III. Завршотак Довде сам нретресао књигу г. Карића и г :оказа", како ни критеријум учина у примени њиховој на тако једно важпо питање као пгго је народна настава, нп фактичке количине у примени њиховој на статистику, нису јаке стране пигачеве, п како недостатак ових чинилаца ставља вредност његова рада у питање. На реду је сад да покажем читаоцу своме, погрешке у „одговорима" његовим. II овде ћу се ограничити на оне, које најјасније осветљују крити• чарску спрему његову. Рекао сам у иочетку ових чланака. како критика пма да се бави они.ч што је наиисано , ако хоће да је доследна књижевничкој задаћи њезпној. Објективност њезина у лретресу иста^иутох