Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

твују све остале дисциплине. „На изучапање класичних језика вели сГш професор једап гимназиски — унотребљују се шеснаест •часова недељно : на Математику долазе четирл часа; а Матерњи Језик, Нсторија, Географија н Природне науке уче се саио тек реда ради." (!) II то само за љубав иеколико писаца старих, који -се могу читати и на немачкоме ! а вели писац. Сад се упугата у претрес II оцену класицизма и износи га као једну од иајвећих обмана у вачпитању. „Универзитети су као ослободиоци младића пз туторства и ропства гимназија наших. Је ли онда чудо, што се првн семестри обично проведу у пијанкама и лумновању, и што се и носле тешко повраћа на озбиљан рад? Жалосни „ђаци пијанци" често су с 1МО „мученици чисто латинскога васпитања", као што велн Хердер. Нећу ја то да правдам; ја то овим само објашњујем. Откуда ће младпћ да има љубави к науци, кад му је она десет година изношена у најодвратнијој форми У 1Г пре се можемо чудитп како је наго I образовнп толико јак, /да се оваким поступање.м не убије н не угаси са свим." „Резултат овакога образовања очевилан је. Млађани дух не испуни се садржином праве вредности, него се само покрије шареном спољном одећом. Отуда толики шупљоглави н налпцкани блебетљивци, отуда толике хистеричне женске, које не знају ни за шта лепше од распуштених француских романа, отуда жудња за спол,ним сјајем и телесним уживањем што младиће наше гони да се за новац жене н живе у браковима, који се често мало разликују од јавне проституције н роде пород кржљавији од својпх старих...." Сад иисац прелази иа обмане васпитне у породици и дручггпу н црта их истим бојама. Све је само за спољан сјај п обману, без садржипе, без праве вредности унутарње; а све то гради система варл.ивога васпитања модернога. У трећем одељку говори писац о „срествима за лечење овога зла." Ту је поређао све своје мисли, како ои држи да би и чим бн ваљало утнцати да се све ово поправн и да васпитање буде чисто од сваке об.мане. На првом месту вели, да ноправка мора поћп од саме школе. Прво, оне не смеју бити сталешке, него опште и обавезне. Одсудно је иротив приватних школа. Колико је могуће више интерната, нарочито по вишпм школама. Мушка и женска деца да се не раздвајају, да се уче заједпо. Морална страна, владање, да буде у новој школи основа. Религија да се избаци иааоље. Да се пастава учини нрироднијом и темел.нијом, п да се обрати велика пажња на здравствене прилике.