Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ЛРЕГЛЕД

661

гробу или не, ја не имадох куда, већ му морадох опростити, кад видех из кориговања једнине латинског оригинала »МесИета 8апа4« у множини »МесИетае 8апап1«, на каквој нози стоји са синтаксом, која је тако „дрска" да извесним реченицама гура у једнину не само множину, него и све листом јединице каквога имена. Писца тога — мишљах — човек не научи; њега ваља да уче — људи! Тако то бива, кад човек у големом самопоуздању своме коригује људе, који морађаху знати нешто синтаксе, кад су се дали на „пут штампе." Да- је писац „одговора" на томе путу оријентисан, он би опазио негде на њему како се главом његов критичар руга томе староме „цитату" латинском, а то бп га можда нагнало, да га пзостави, те да уштеди себи пепрплике, да му сад латинска реченица бапа у сумњу — српску синтактичну спрему... Ако га ова сумња сневесели, може као „љубптељ музике будућности", то ће рећи оне, које ће у будуће научити, — повратити своју веселост, компонујући за професоре велике школе свој „потпури" по теми ичеларске иесме Бранкове. Писцу „одговора" нису довољпе грчипом замешене пилуле, да њима излечп „класично (ваља разумети граматично п логпчно) додељане умове" српске: ваља му за тај посао исцелителни операторски нож, да их читаве — „ампутира." Њему су докторски називи, којн се теку учењем „тајанствени записи". а њихови разлози неко иесварљиво јестиво за — „Шумадинце." Он вели од речи до речи овако: ..Шумадинци су се до данас већ сити нагутали замрмуљених и запрпуљених чораба, што им надавасте ви и вама подобни с гајанственпм заппсом Др." — Даје докторско знање писцу „одговора^ одиста ствар — тајанствеиа, то је изнад сумње, као што је пзнад сумње, да он, овејанп Шумадинац, најбоље мора знати, каквајехрана подесна шумадијском желуцу, све и да нема пред својим именом „тајанствени знак др." Али нека ми је дозвољено рећи у име моје и „мени подобних" да неуљуднои шумаднјско нису идентични нојмови. Не знам, у којим је крајевима Србијс. г. К. био. „тражен" за надзорника, али знам да сам пропутовао Шумадију и опазио да се тамо људи не само врло уљудно изражавају у њиховим друштвенпм односима, него још п то, да је у њих појам Шумадије далеко тешњи, но што је у неких професора Земљониса, те им је с тога вазда пред очима, да су заједно с Ј1ачванима, Стнжаннма, Ресавцима и с многим другима саставни делови ерпскога иарода. Неки „додељани умови" истина су нокушавали, да даду томе пределу српском што шпри значај, придевајући име му и осталима као што су покушавали, да замене српски је-