Otadžbina

поз ришни ПРКГДЕД

667

назив, био је човек научен , пронадазио је сваки час по којн снасоносан арканум за народне ббнике, али је у.иео да удеси, како ће цео свет да сазна о тии проналасцима, те је с тога вазда имао тријумфадну — гомиду за собом, кад год би се на китњастим колима својим (сћаг Де Г.апћш) појавио на улици париској. Он има свугде својих последника, који се карактеришу сличним проналасцима п облигатном впком што иде уз њих. Издвојитп се из те гомиле; одуирети се срчано вици сокачкој, што профанише науку, која снује своје творевине у тишини духовитог царства и улагати свој труд да се достојанство њезино у књижевности очува, — може у нриликама бити неудобно (пп»ети<,Нсћ) за човека који то чини, али нпкако не може бити знак одсутности онога врховног чула човешкога, што потиче из хармоније духа п срца ^бети-к) те с тога искг.учује особину л.удску која се у простом говору називл.е „непоштење." Ово сам морао на крају додати зато, да би писца, који шаље у школу своје — учитеље, ириволео па лруго , умножено издање његова .. шкодовања."') ^Ер. X. ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД ПРЕД П030РИШТЕМ Пре него ли заночнемо, у овоме часоиису, са критичним ногледом на драме у нашем народном позоринггу, није на одмет да се у новој сезони мало нред иозорпштем забавимо. Да у зграду уђемо треба нам кључ, а пре него заночнемо критику нужно је да покажемо, у опште, гледиште кога ћемо се верно прпдржаватн и које ће нам бити полазна тачка у даљем раду. Шта.је дакле позориште и каква је његовацељ? Да лије оно доиста школа, у којој се васпитава шнри део публике, као што се то један део критике и изражава, или је то проста забава, као и друге, која се тгажи да гог.уни онај део празнине, у нашем жи') Енсам ирви учител. г. К. кога он шаље у школу, с тога ми нико неКе замернти, што сам ее трудио да будем последњи.