Otadžbina

666

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

своје свезнање, н што не могу никога да поуче, јер одвећ смело — проналазе. С тога су радови њихови исцри.Ћени до краја, те им наслови као шго су „прилог" „грађа", „податак" никад нису од потребе, — а тиме се најјасније означава у књижевности нашој иова ера која води томе „најзлатнијем" добу. Јер, књижевност, христољубиви читаоци, будући произеод лруштвеног органнзма, дели, — разуме се — с овим и еволуције полета и оппдања, па ако нисте у стању да видите у оваквом раду високи полет њезин, онда нећете прогледати ни кроз — најкристалннје дубине вашег у Христу брата критичара. Амин! Овако што могло би се назвати нредиком , за то гато има за своју подлогу мало „нравоученија." Подмећућп „предпци* за подлогу — аритметику, иисац је „одговора" учинио само „несрећни покушај" за који га критичар, будући лекар, не може осудиги, кад зна, да је био у „грчини", дакле под упливом' афекта, кад је иисао своје „одговоре." Лекари знају, да су афекти последице физиолошких размириЦа у човечијем организму, и пмају често прилнке, све и да нису „славни практичари", да се на људима увере о истини филозофске аксиоме: „Наше су страстп јаче од наших разлога." Пада у очи, да г. К. у „одговорима" брпжЂИВо пзбегава реч шарлаганство, коју је у „Школовању" дарежшво раздавао свима образованим сталежима нашим. Бива ли то с тога, што се међутим уверио, да у Србији има људи, чија дела ме ноее на себи „печат шарлатанства."? Мучно! у књпзи његовој на страни 68стојп од речп до речи: „Ево широка поља за мислене људе у Србији, ако их одист :. још има /" Ко сг/мња да у Србнји има мислених људи, тај истина може нисати о свима могућим и немогућим стварима, алн не може носумњати у шарлатанство с тога, што мисли, да ово извнре из умне незрелости. Међутим не стоји тако: гаарлатанство не искључује знање, него га гата вигае условљава: гаарлатан није оно што ипсац „Школовања" мисли, и гато се у народу зове — недоук, већ у својој струцн научен као и свакп научењак. Само у прпмени свога знања разликују се један од другога: лаучењак ради у тпгаини, јер у своме раду налазп задовол.ства, без обзира хоће лп му рад тај донетн какве користи; гаарлатан на против пагати се да прометне своје знање на светској ппјаци за што бољу цену. То је човек вегат (а вегатина је примењено знање ) да свој рад уздиже у друштву, како бп га свако оиазио, или да о њему труби, како би га свако чуо. Лаптан, од &уда је дошао тај