Otadžbina

XXXII

пример частољубља и патриотпзма, који служи на понос српскоме народу, п који не уступа у томе чувеним примерима из римске и грчке историје. На који је начин Мплош остварио своју херојску одлуку, у томе се не слажу сви историјски извори. Но док Милош иде да изврши што је наумио, да видимо колике су биле војске. Турски историци престављају српску војску тако великом, да је за 3 до 5 пута бројно турску превазилазила. Ово с тога, што тврде, да је у српској војсци било свију народности (Срба, Бугара, Влаха, Арбапаса, Хрвата, Угра, па и Франака). Српски извори па и народне песме наводе, да је ерпска војска имала око 100.000, а турска око 300.000. Но то .је све претерано. Зна се, да је Душан у највећој својој слави дизао највећу војску од 80—85000 људи. Еад је Лазарева држава била '/„ до '/, део Душанове царевине, то је наравно, да је и сразмерни део војске могла имати. Али, како је овај рат био на живот и смрт, и да су за скупљање војске чињена ванредна напрезања. — може се узети као вероватно, да кнез Лазар из целе своје државе није могао накупити више од 25.000 бораца. Босански краљ Твртко, који је био у рату са Хрватима, није могао послати у помоћ више од 7—10000 људи под војводом Влатком Вуковићем. С друге стране више није било никакве помоћи. И тако српска војска могла је имати 30 до 35000 бораца. Мурат је прошле године само под Али-пашом био послао 30000 људи на Бугарску, а он са главнином своје војне силе остао у Плондиву, да чека резултат. Он је дакле тада могао да има најмање 60.000. Тада није био позвао све своје васале из Азије, а кад је против Србије пошао, покупио је све што је имао, и с тога нећемо се пребациги, ако кажемо, да је турска војска бројала 80 до 100.000 бораца. Дакле на 1 Србина долази 3 Турчина. Да су то могли имати тврди и њихова војна организација. У српској војсци највише је било Срба из даиашње краљевине, нарочито из Шумадије, Старога Влаха, Мачве, Браничева и Поморавља. У Теочину, Поточанима код села Борча и да-