Otadžbina

590

ЈЕДЛИ ПОГ.1КД Н\ ИСТО[>И.ТУ СВР.ТЛ

Пошто Тарквиније беше прогнан, трајала је подруг стодећа међусобна борба римских патриција и плебејаца. Па каква беше ова борба? Не знамо коме да се већма дивнмо; да ли гглебејцима. који су мушкн тражили, да се у свему изједначе с патрицијима, па су се ипак свагда умели задовољити и с мањим успесима, док ннсу ноступно све задобили—или аристократији. која је упорно бранила своје повластице, али је умела у нечему н попустити, а да оно остало сачува. Таком борбом снажнле су се обе странке, али се из те дуге борбе изродтш нов, крепки нараштај. који је покорио Италију п скоро цео познатп свет. Политичне борбе су живот и снага слободннх држава. Плебејци су се у тим борбама привикли дисциплини и постојанству; упознали се с државним иословпма и оспособили се за њих; поред својнх личних интерес-а почели су разбирати и осећати и за интересе опште. Стекавшп с.тободу, научили су поштовати сами себе. а то беше извор свију врлина; задобпвши грађанску и иолитичку једнакост научили су љубити своју отаџбину, а та .Бубав н оданост беше извор свију велпких дела. Нз ових порођајних мука римске слободе ионпкао је римски устав, ком се п данас дивимо. У конзулима имађаху Римљани јединство врховне управе; у сенату, знање н искуство: у народу, снагу за делање. Ове три власти. утичући једна на другу, а остајући свака у својим границама, држале су цео државни апарат у срећно1 равнотежи. а све три су тежиле само к једном општем циљу, величини републике. Римска историја богата је у многим сјајним нменима. Ако тражимо иримере отачаствољубља и пожртвовања. блистају нам имена браће Хорација, Муцпја Сцеволе. Хорација Коклија, првог конзула Брута. породице Фабнја. Манлија Торквата, оба Деција, Регула, браће Граха и других. Пример скромног и с малим задовољног живота дају нам Цинцинат, Курије Дентат. Фабри-