Otadžbina

ЈЕДА.Н Н0Г.1ЕД НЧ ИСТОРИЈУ СВЕТА.

Р>15

вора. Рачуном предсказујемо дан. час, тренутак помрачења сунчева или месечева, и оно наступи неминовно, као да није само иредсказано , већ и наређено' Спектралном анализом дознајемо елементе. који се у сунцу и другим небесним гелима налазе. Ваздушном лоптом дижемо се над облаке ; гњурачким звоном спуштамо се на дно мора : смело силазимо у дубину земље, ријемо по њезиној утроби и вадимо скривена њена блага. Оштроумље Француза Шамгголиона открило нам је тајне мисирских јероглиФа. Стари Мисир је за нас из мртвих васкрсао ; његове СФинге, његови обелисци. саркоФази. па и саме мумије проговарају и говор њихов разумемо боље ми. него што га разумеваху сувремени суседи Мисираца. боље него што га разумеју и сами њихови потомци, Копти. Све ово исггуњава душу нашу праведним поносом. Оволики успеси уливају нам основану наду. да ће се обим људскога знања још и даље ширити , да ће се многе данашње загонетке потпуно разрешити, док се не дође до крајње границе, преко које ум човечји не може внше прећи. Радујмо се и поносимо се овим тековинама ума и духа људског! Алн ако би нас ко овако запитао : „човече, који си у тајне створења продро, који си природу надвладао, који си у воденој пари најсилнијег слугу оковао и пагонио га. да те служи и за тебе ради ; који си муњу начинио својим писмоношом. а сунце својим сликаром ; — човече, полубоже, господару света, реци ми искрено јеси ли постао и бољи. јеси ли постао и срећнији, но што су твоји стари били ? Слушаш ли само свој хладни ум, којим си господство над овим светом задобио, или тп у души проговори по каткад и оно нешто , што обично људи савешКу називају ; савешћу, која ти го вори, да будеш и човечан, да не чиниш другоме оно што самом себи не желиш, да тражиш своју срећу у срећи свога ближњега, у срећи целога човечанства ?