Otadžbina

НАСЛЕЂЕ У ПИТА.ЊУ О КРИВНЧНОЈ ОДГОВОРИОСТИ

621

ирвом покољеи.у, оно се ииак нреноси нл слсдеће, а од овог лрелази на идуће у све јачој и јачој мерн. тако да ће најпосле — ако овом развоју каква ст[1ана, спољна сила не стане па пут — наступити сигурно ишчезнуће, одн. уништеље." Тако Рибо. 1 Између 1,енијалности, душевне даровитостн н телесне развијености с једне, и душевпих н моралнпх наказа, којима се обично завршује, у којима т. ј. пзумире дотична породица, с друге стране, постоји већи или мап.и број прстенова, који ове двс крајностп везују. Пспхологу л' социологу. а парочито нама правнпцима јс, нрема недовољној развијености у овој гранн науке, неисказано тешко, да на појединим степеницама развића одп. оцадања одмеримо јачину, којом паследство упливише "ч појединца и према томе прегледамо простор. који остајс љеговој личној шшцпјатпвп односно унливу друштва п околинс. »Мозак је човечији, вели леио пајвећи мислнлац иашега времепа Херберт Саенсер, рсгистар. пун многобројних искустава, преживе.шх и отечених за дуго време животног развитка или још бове за време развитка оних многобројннх врста, које су иретходиле човековом развитку. Дејства најчешћих и најпростијих искустава, пренашала су се у каниталу п интересу па пова покољеша, док иису дошла до врло ве.шког ступн.а инте.шгенције, која се данас находи латентна у дечијем мозгу. Детс се њом користи у току познијег живота, иојачава је п усавршава. па је тако с нзвесним прирасцима предајс повоме покољењу. Отуда долази да Европљании наслеђује сразмерно мпого већи мозак од Папуанца. Отуда долази да способности као што је н. пр. музичка, каквих готово код првобитних људи никако н нема, долазе на свет као са свим урођене код сав])шснијих раса. Само се тако објашњује, да из првобитних дивљака, који ие умеју да изброје ни прсте на својој руци, и који у свом спротном језику имају само известан број пменица н глагола, произлазе у дугом низу стотина и хиљада година развића Њутни и Шексиири ! То је пеминовнн закон развнћа, који се испуњује и нзвршује онда, кад га како с ноља тако и изиутра све подржава, или бар кад му ништа не стаје на пут. По склизне лн се једном, онда ће нсизбежно »грех за грехом да се ваља" као што јс песпик рекао, н онда ће се у све даљем опадању Њутповп н Шекспирови потомци у многом иогледу вратнтп у првобитпо стаље својих давних иредака. 2 Што то 1 I. е ;1. стр. 27'ј. Видн уз то нарочито још и Уе1аи11 \ . 1 ( Ј1;и(1е те<Исо-1е^а1 виг 1\11соо118ше, РагЈа 1887 стр. 18. 2 Наследственост има п своје наличје, вели Рибо. Ако нагомилавањем доброга иодражава н потпомаже напредак у развићу, она тако иото чува и изводи у тону развнћа осеКаје и тежње, које више нису у суглаености с постојбћии стањем. Зар није са свим ирпродно, да у крвожедним нагонима, у дивљшким пожу-