Otadžbina

нас.1]:ћ1. у нитању о крпвичној одговорности

што између оплођача н оплођснога наилазимо на очигледну истоветност. способну да иотчини другога са последицама свих иостунака првога. (( То је исто начело, које влада код Кинеза, кад за в:'Ке злочине казне пе само злочинца већ и његове родитеље и потомке. Тодосије од Мегаре вели, да „из главице лука не расте ни ружа пи. зумбул: исто се тако од робпње не рађа племенито дете. 1 Најносло наши стари су ипстинктивно позпавали природпе законе, и ако за то нису располагали средствима, којима ми дапас располажемо. Читаве иородице су проглашаване за нечисте и уништаване. .Свако Ке се сећати нроклетстава из »Старог Завјета* која су се протезала до на аето колено. Доиста чудновато! Данашња наука после пеколико хиљаОа година даје доказе за правилност оваквих проклесгава. Нзметнутост се обично завршује јаловошћу (и по томе изумирањем у аетим колену. .Мп смо навслп од ока ово неко.шко примера, да се види, како су стари имали довољно појма о сили наслеђа у наравственом смислу. Није с тога чудо, што нрост народ и данас готово по свим земљама зна п разликује нарочито по селима породице на добре и зле и према њима говорп и о њнховој младежи. II доиста јс наслеђивањс добрих особина и порока тако извесио као п нренашање спољашпостн с једног покољења на друго. Страстп за играњем. за полннм уживањем, тврдичлук и лупештво су наследни. Но наследство узима нарочитп размер онда, кад има да преноси слабостн, натолошке особпне у опште. Опо и дејствује особпто баш онда, кад се нагомила. 2 Тако је н. пр. наслеђивање склоиостн к пијанству изван сваке сумње. Доже прпча, да је од 379 пијаннца у једном амсричком заводу било њих 180, који су ову слапост наследили од сво.јпх родитеља. По његовом тврђењу су сви становпнцц казн. завода вишс-мање одапи пијапству (41°/ 0 ) а већина нроизлази од пијаних родитеља. По статистичким поДатцима разппх земаља били су родитељи робијашки одани иијанству овако: у Саксонској на стотину 10. 5 , у Баденској 19.,., у Виртембергу 19.,. у Елзас-Лотрингену 22. 0 , у Пруској 22.,, у Баденској З4. в . По Бсру су деца оваквих родитеља склоиа к свакојаким болестима, нарочито к олесавости, лудилу, падавици, живчаним боловима, побацнвању. ја ловостн, краткоме вску и т. д. Од 300 ндиота у Масачузету половнна је произлазила од родитеља, који су били дуго одани пијанству. Други један стручњак тврди, да су сва пијаничка деца већипом 1 Наводи у К1ћо1. 1. 011. стр. 300 -374. ГоојКе V. 1. 011. стр. 417. Мпгеаи <1е Тоиг$ Р. 1. С1{:. стр. 24., 1>е Впп 0г. 1. С1 *к. II стр. 178. и Бихнер стр. 38. 2 Тоге Сћ. I.а Га:иШе ие\тора(:'М11[ие, Лгс1иеез <Је Меиго1о§1е кљ. »VII. (од 1884.) стр. 3.