Otadžbina

НАСЛЕЂЕ У ПИТАЊУ О КРИВИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ

плиткоумна, слабих наравствених осећаја и незнатне радне снаге, а склона свим могућим пороцима. Као што се већ из ових навода види, страст к пићу се не преноси увек од родитеља на децу у ттстом облику, она се код последњих изрођује даље у манију, идиотизам и халуцинацију. Нсто тако може обратно лудило код предака прећи на потомке у виду склоности к пићу. Пишта од ове непрестане метаморФозе није боље у стању да потврди наше већ истакпуто мишљење, како су страст и јака раздражљивост с једне, и разни стеиени душевних болести с друге стране, плод истог земљишта, последица истих узрока: веће или мање аномалије у душевном органу — мозгу. 1 1 Бихнер стр. 32—38, ПЉок стр 92 — 93. Магнус Хус и Морел су покупили велики број примера, у којима је пијанство било наследно у породици. Ми наводимо следеће: Н. одан у јакој мери пијанству има једног сина, који још од дегињства показује најстрашније нагоне. Уписан у војску он је распродао све што је нмао, да би могао што више ракије пити. Од осуде на смрт сачувало га је само •стручно лекарско уверење, да је његов нагон неодољив. У казн. заводу је умр'о од опште парализије. М. се одао у раној младости пдћу и умро је од кроничног пијанства оставив седморо деце. Прво двоје су умрли од грчева у раној младоети. Треће је полудело у 2*2-ој години. Четврти је после покушаја самоубиства постао блесан. Пети је љутица и човекомрзац — прекинуо све одношаје са својом породицом. Шесги, иначе вредан радник, нервозан и раздражл>ив, и најпосле једина кћи иати од невропатичног стања с хистеричним знацима и наступним лудилом. «Ја сам познавао, вели ^исав Е. — 1. сЈ1. I. сгр. 479 — једног човека с неограниченим страстима за ииће и женскиње. Он је имао једног сина, који је већ у младићском добу био необуздан у овим сграстима. Своме сопственом оцу отео је љубазницу. Доцније се са свим упропастио дотле, да је што но веле и кошуљу са себе продао, да би могао задовољити своје страшне страсти. Син овога умире млад но непоправим од нстих порока као и отац му и деда..® Отац г. Милеиковићевог Милана био је кнрташ и аијшица (Деца робијаши стр. 119 —129.). Исти писац наводи и на другим местима ту црту код кесарошких родптеља. — Неће бити на одмет, да овле још зледећи пример из Т.едгапхт- а (1. сН. стр. 03 — 65) наводимо : Г-у је-баба по материној страни хистерична, и пати често од ладајуће болести; прабаба му је била слабоумна, а пред смрт је са свим полудела. Деда му је такође слаб и једнако се носи с мислима о самоубнству: једном је покушао, да легне под јурећи влак, за тим је оболео са свим душевно. Матн пати од хистеричних напада, а носи се као и отац јој мислима о самоубиетву. 3а врр.ме трудноКе је показивала особиту жељу за сииритуозним аићима и често се јако оаијала. У ње је развијена ћудљивост до највећег степена. Неколпко сродннка још с материне стране су нервно болесни. Отац му је што оно наши веле (( на криво насађен® и сумњивог наравственог држања. Наш Г. је слабачак и показује читав низ физичких изрођености. У наравствеиом погледу је још горе: у њему су се сусрели сви пороци. Он о њима го•вори гако слободно, да то већ прелази у цинизам, али као што се види, сасма несвесно. Нема никаквих аФекгивних осећаја. Своју рођену матер је ударио, у намери, да је повреди. Крадљивац је; крађи је повод час похлапљивост час жудња за пићем; други опет пут повод не може да јој се нађе. Он сам признаје, да воли од вре.чена на време ла се мапије. Најпосге ом патн од сексуалне перверзије. — Види