Otadžbina

НЛСМЕЂЕ У ПИТЛЊУ О КРИВ11ЧНОЈ ОДГОВОГНОСТИ

627

Кад со загледа у добро во1)ене судоке нротоколе, онда Ке се напћи на следећи Факат : иоред гога што извесни злочинци наслеђују те своје особине од својих нредака, који су такођер бнли злочннцн, вндеће се. да су роднте.ћи многих злочинаца били или душевно болеснп, илн епилептични илн нијанице. Ј нрироди није ништа пресечено на паљу и са свим за себе нздвојено. Све је једно с другим всзано носредни.м нрстеновима, које ће паж .Бив посматралац кад тад наћн. гКелстн бн с тога било, да се од сад носветн већа пажња исграживању злочиначких иредака. То бн с једне стране дало објашњења о њиховом душевном стању, н онда сигурно не би остало оез икаквог уплпва на питање о стенену кривичне одговорности у ноЈедином случају. С' друге пак стране то би дало лекарнма и психолозима сигурна материјала за теориско утвр1)Сље одношаја између душевних болести, нпјанства и г. д. с једне, и наклоности к злочину с Друте стране. Данае је ово пнтање још у повоју свог развитка. Један научар, којн се нарочито њиме бавио, вели : в .1ица која произлазе од душсвно болесних родитеља, показују још од ране младости раздраж.вивоет карактера п велику апатију као п тежњу ка крађи, да ои овдс пијанство, тамо разврат задово .Бнли. Они, који су у почетку били ннтелигентни, зауставили су се у свом развоју; опн нзоегавају друштво уредних .вудн, а на његово место траже друштво развратннка. На ове природе (које треба пре да сажаљевамо но да кажњавамо нс може ништа утицати, је[) у пајфинијим и најскривенијим влакнмма свога организма, оне носе клицу наследне опредељеностн, којој кад тад морају подлећп. Свн покушаји. да се прсдругојаче, бнли су узалудни. Ако јс изгледало, да се под нзвесним уп.швом за тренут понрављају, онда су на ново падали у порок, пгм су оили остављени сампма себн".') Пореклу злочинаца и утицају \.1 тј и пос .1бдн >п извештај лр. Кутања X. у Лгсћ1уез кн». III. стр. 264 — 269, као и . Ли\егп§е II. Гјоз !огдаЕз соп51г1оге5 зопз 1е гаррог! рзусНо1о§1^ие, тога1 е1 1П1е11ес(ие1. РагЈз 1841. стр. 198 — 204. Много чудноватије је, но ио својој болесној прироли с.шчно је пијанству л>\лождерство — антропоФажија. коју напомињу Гал. Лордан и С1еа.;У једној шкотској породнци он.1о је .људождерство урођено за вшне покољења. Више члапова те породице су животом платилп ту своју наклопост, а друге је требало држати под по.шцискнм надзором. 1<ад је последњи пар осуђен на смрт, 01 љега је остала једна девојчица, али тек што је навршила дванаесту годину, а опа ја нзвршила исти злочин. Осуђена на смрт она је за време претреса рекла судијама: «3а што се толпко грознте '< Кад 6н зна.ш, како је људско мбсо слатко, н вн би га сигурно Јели.» — Види Ли1)гу Р.1,а соп1а§1оп с1и тешЧге. Раг1- 1888. с.р. 30. „Вероватио је, ве.ш Рпбо, саоиГптавајуКп такође овај случај — сгр. 95. — да би људождерСка деца, васпитана у 1^вропв. лала у свом доцнијсм живот \ пример сличппх иаклоности.* Др. Мплер наводп Сиггаи I,. 1 ј а (.'опсЈ. псе р".-сћо1о;г'к|ис е1 тога1е. Раг1 ■- 1887. стр. 134.