Otadžbina

628

1ЛСЛЕЂЕ У И11ТАЊ5 О КРИВИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТЦ

наслсдства на развитак злочинства треба иосветити што већу пажњу већ 11 с тога, што статнстпка већ и без ових обзира доказује велику сродност између злочина н лудила, износећи доста велики број душевно-болесних у казн. заводима. Међу 43000 лица од којих су 8-.500 осуђени за злочине, а 34,500 за ирестуие, Др. Вентрнније је иашао "255 лудих, међу којима су 82 осуђенн без икаквог обзира на њихово душевно стање. Од 18.000 затвореника, који се данас налазе но Францускнм казн. заводима 290 су луди 1 .} Дежерин 1 .) наводећи следећа два случаја, који нам изгледају врло подесни за потврду досададашн.ега. 1. Отац убица. Иотомство: раздражљивост у разшш обла-. цима: блесавост. хнстеричност, разбојпиштво: у даљој лпнији: идиотизам, лудило, епилептичност сама или у вези с гшјанством, пијанство и т. д. II. Отац самоубица. Од седморо деце два сипа самоубице трећи показује наклоњеност за то, четвртп осуђен на смрт у Америци, пети се отровао фосфором ; један син и једна кћи живс и изгледају здрави; један унук се убио у 17-ој години. Познати нам Гранди имао је стрица пијаницу, оца особењака; матн му је била пореклом из једне алкохоличне породице и била је у неколико и она наказа. Око.шна ју је звала „с1оппа пегуова«. Даље је он имао н једну сестру, која је била налик на њ, и која је умрла у 7-ој години жнвота. Приметити је, да самоубиство често пде у овим породицама уз злочин н .1п лудило или пх замењује. За потврду овог има у судској пракси ваздан нримера. Најновијп је случај. Шамбиж, који је на крају прошле и у почетку ове године толко занимао јавио мњење нарочито у Фуанцуској 3 . До сад већ чешће сномињати !л Воп 4 сматра наследственоет за једап од главннх Фактора злочина. На чело ових наследствених злочинаца он ставља оне, код ко.јих злочин прелази непосредно од оца на еина, и који обично свршују на робији или на губилишту. За потврду овога наслеђа је још увек најбољи пример веће онште нознатп Жан Кретијен. Он нма трн сина. Пепа, Тому п Жана Баптнста. I. . стар нма сина Ј. Ф. оеуђепбг на вечиту робију за опаену крађу п убиство. II. Тома је имао I) Фрању осуђеног на робију за убиство 2. Мартина, оеуђеног на смрт за убиство. Мартннов син умр о јена робијп за крађу. III. Жап Ваптнст је нмао за 1 В1е<1 V. 1. сп. сгр. 155. |. 1. С11. стр. 65 и С6. ј .) Вил1 Оезрте 1. ск. II. стр. 583. и Ва1аШе \. Саизез С1м'ш1ае11е» е1 топЈаЈпез <1е 1888 Рапн 188-1. 5 и 04 и Тагде О. I/ аГГаЈгс С'!1ат1н§е у АгсНГуез 1 1 •' 1 ап1гор сгјт. књ. IV. (1889) стр. 92.— 108. 4 .ј Видп његов чланак : I.а ^иезИоп <1ез сптЈпек у Ке\'ие рћИоаорћЈСЈие, књ. XI. стр. 525.