Otadžbina

НАСЛЕЂЕ У ИИТАЊУ О КРПВНЧИОЈ ОДГОВОРНОСТИ

629-

оина Ж. Ф. мужа Марије Торе (из иородице, која је почннила млоге паљевине). Овај последњп пмао је седморо деце 1) Ж. Ф. је осу"ђиван впше иута за крађу, умр'о је у затвору, 2.) Веноа који је пао с једног крова, где се био поиео да краде и умр'о, 3.) Клан је осуђиван за разне крађе, и умроје у 25-ој години живота, 4.) Марија Рен ,је чешће осуђивана за крађе, умрла је у казненом заводу, 5.) Марпја Роза. иста дела, иста судбина, 6.) Виктор је још у затвору. 7.) Впкторина удата Лемер, њен је син осуђен на смрт за крађу и убиство. 1 .) — Галтон указу.је на породицу Жекер у Америци, чија је генеалогија проучена за седам покољења, и из које је од 540 чланова већина свршила на робвЈи, на галијама и.ш на губилишту,'Гомзон наводи за пример једну породицу од 15. чланова. Четрнаесторпца међу њима бп.ш су фалсификатори новца. За једног се мпслило да је са свим поштен, али на крају крајева он је запалио сам своју кућу, пошто ју је осигурао за оуму од четвороструке вредности. Ка.знени завод, у коме је овај извежбани посматрач био лекаром скривао је у својим зидинама 109 затвореника, који су со по своме пореклу раздељивали на 50 породица. Од једне нсте нородице бпло их је 8. У опште се не памти, да та породица није била заступљена у казн. заводу 1 .) — Шсав Рг. (1. сгС. књ. I. стр. 505) наводи један врло карактеристичан случај, нз кога ми вадимо следеће: Жан Ф. Мерло, ожењен већ шест дана на овамо немајући ништа својој жени да пребацп, убија је једног дана, за тим то исто учини п са својим братом и матером 17 Маја 1845. Ово троструко убиство остало јс загонетним п после судског претреса. На овоме је међу тим доказано а) да је отац оптуженнков избацио један пушчани метак иа своју жену у тренутку кад је требала да се породи, б. да се његов брат убио из љубоморе и в.) да је њсгов стриц душевно-болестан. Овоме сличне олучајеве види код ЛомбрЈза 1. сИ. стр. 572 и 578. Впрђплио је на 296 злочннаца нашао њих 195, који су боловали од болести, које обпчно прате изметнутост, као што су скрофуле, сушење костију и сушица, од којих већина долазе наслеђивањем. А.ш је још много важнији закључак, до ког је он у погледу неиосредног наслеђивања злочпиа дошао : од помеиутог броја злочннаца бнло их је 32 = 24°/ 0 који су ту своју особину наследилн од својнх ирсдака. Ако се сад узме на ум, да се за велики број наслеђивања не зна, н то би било И ! нспажњс, било из тешкоће пстражпван.а пре'.) С.шчан пример из Пнглеоке наводи др. Рошар у Ксуие с!е« пеих МопЈеод 1а. Априла 1886. год. Овде ее злочгш, лудило п ппјацсч поетепепо смењују. 2 .) Навод у РоуШе А. 1. сЈ1. стр. 419 — 450. отаџвина, књ. ххп, св, 88. ; 4