Otadžbina

НАСЛЕЂЕ У 1ШТАЊУ 0 КРИВИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ

631

.је аедозтатак наравствених особина, који иде упоредо са з.шм пак.шностима код злочинаца, већином наследан и везан за организам „као и сви пороци који се сусрећу у човечанству.«'). Полазећи од тврђења, да »одсуство психичке болести не новлачи увек и неизбежпо кривичну одговорност" п тврдећи, да »има ■случајева Физиолошке неодговорности, који у интересу правде и науке треба разлнковати од патолошке неодговорности,, један одличан научар 2 ] трудп се да по.ггави разлику пзмеђу душевних болестп и кривнчности. Различности су но њему многобројне; оне иотпчу из суштине обојпх бића, док су слпчпостп само последпце тренутних додира, у ствари случајне нрироде, не имајући у себи ничег психолошког. Међу оста.шм узроцима како душевним болестима тако и кривичности оншти су: пијанство, беда и разврат, а дајући им нзвесне тачке додира ова општа етиологија мо.ке на први поглед датнн у стварп даје — главни аргуменат истина величанствене, али не мање иогр^чине идеје о исговетности злочипа и лудила. II ако он ; не пориче удео душевних болести у етиологији злочина и наклоностн к овоме, паклоности, која нам нарочито излази на сусрет у породицама, у којима су болести наследне; н ако ои не губи из внда. да се поједине врсте злочина, као што су повредс благонаравља, парочпто кад се над децом врше, даље паљевине нзвршене од лпца, •која још ниеу постнгла полну зрелост и т. д. јако нримнчу душ.-вннм болестнма. ипак он захтева да стручни лекар поставља \ век разлике по чистој психолошкој основн. II он, као и многи други пре њега — признаЈе, да су злочннл, којима је глазна побуда жеља -за обогаћењем са свим другс природе, но они који се врше плахо•вито н с насиљем, и код којих већ само дело садржи у себи и задовољење побуда из којих је потекло. Из свих ових — и других разлога он сматра злочин као поеледпцу нарочито душевног стања које је зиг депег1з, и које има само у неко.шко додира с душев шм болестпма. не улазећи никако »с!апз 1е са!ге позоН^дие Ј.ез р^пећораИпез 1е11ез ди оп 1е« соа1ргет1 ас1ие11етеп(; с1апз 1а зс1епсе теп(а1е. а Другн један иисац тврди, да и ако има злочиначких породнца и ако се злочиначке особине наелеђују п пренашају с колена на колено, инак то не бива у оној и онаквој мери, како је то случај код пренашања одн. наслеђивања душевнпх болестп 2 .). Овде није место да се злочин дијагностише као ова или опи Лолест, нама није млого стало ни до тога, да ли је злочин у суштшш 1 .) ЕШ(1е 1. с1{. стр. 327. 2 .) Јасођу Р. Е1ис1е8 зпг 1а з1еесб10п х1е Г ћегбсМе сћег Г ћотте. Рагмз 1881 стр. 491 — 492. '.) Види чланак V. Ко1;ћтипс1-а о смртној казн;1 у Оепсћ1;5заа1-у књ, XXIX. 'стр. 591.