Otadžbina

НАС.1ЕЂЕ У ПИТАЊУ О КРИВИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ

633

врста чудовишта и нарочито што би се могао сравнити животињи, која би, и ако је окоћена од домаће стоке, која је пршштомљена и на рад навикнута, од једном се појавила у дивљини својих првобитних предака. Примера овога рода виђамо и;> нашим домаћим животињама, а ове упорне и неирипитомљене животиње, то су наши злочинци у друштву. Како код злочинаца тако и код дивљака наилазимо на исте особине у погледу на склои лобање и вилице, тако да Ро1еу вели, да „не само у нашој раси но у целом човечанству ниско чело п сразмерно велшса вилица прате неизоставно убицу« ■Код дивљачких племена човек се рађа и остаје убица, а по Ое1аипау-у је тако морало бити и код наших праотаца. »Па и данас још извесна лица се рађају и остају убице међу нама; то су атависти■чари. С тога се не треба ни мало чудити, што се код ових убица по успореном развитку налазе сви недостатцн, које виђамо код за■осталих раса како у ирош шци тако и у данашњици. А ови знаци ће се наћи не само у мозгу већ и у целом организму. 1 .) Већ помињати Бенедикт вели такође да има извесних знакова атавизма, Јмметнутости и атшшјеод пресудног значаја. »Кадгод лобања није потпуно развијена, вели он, онда она повлачи за собом и цепосту•пност у развитку мозга, а по томе и норемећај у душевним радњама 2 .) Међу осталим знацима атавизма Ламброзо ставља и неосетљивост, која се виђа још данас како код дивљака по Африци и Америци тако и код злочинаца 3 .) Он тера с атавизмом чак дотле, да њиме објашњава неке чисто анатомске и Физиолошке појаве, које ■се кад и кад срећу код људи, а којима је место код животиња_ "Само помоћу њега он себи објашњује децеублство и противприро дни полни нагон, као и то, да с последњим често иду упоредо и јако развијенп естет 1чкн осећаји 4 .) Већ до сад спомињати .Јакасањ, а уз њега Тард узимљу атавизам у смислу задоцњења и изостајања у развијању од својих савременпка. ТагЛе 6. 1 /а(.а \ч8те шога1, у Агсћјуез књ. IV. стр. 246.... в ип 8ћпр1е агпеге шога1етеп(;, ип {гајпагс! (1е Гагтее С1уШзее еп тагсће«. На истом месту писац употребљује израз „г1сосће1; ћегесШаЈге а §тапс1е сћз(,апсе." — Ср. Оаго(а1о Спгшпе1о<пе стр. 104. '.) Паводи у Когеп А. 011. отр. 370 — 374. 2 .) Ао(ез с!и ргет1ег ооп§;гез 1п1егпа110Па1 <!' Лп1пгоро1о^!е ог1т1пе11е Тиг>пКоте-Р1огепсе 1886 — 1887. стр. 103. 3 .) Ј )з1 с 1 стр. 04 — 9 6. 4 .) С'ћотте сг1т1пе1 стр. 660 — 669. — Као што се зна, последња аномалпја се у староме Риму и Атини виђала нарочито код песника и уметника, а нг истоку код пророка.