Otadžbina

КЊАЗ МИЛОШ

које се односе на грађанска права, али што се тиче државног савета. он одговори са свим одсечно, да тагав савет не би никако одговарао ни нотребама ни обичајима, ни политичком ни социјалном ноложају Србије, и то не само ио његовом личном мишљењу, већ и по убеђењу најодличнијих људи у земл>и. који најбол>е познају потребе своје отаџбине н Форму владе, која би те потребе задовол>ила, и са којнма се он о томе саветовао. Рускн кабинет није имао шта да примети на овако категорички одговор Српскога Књаза, али једна височајша личност у Русији гнушала се од ове «безобразне тврдоглавости српскога шеФа» Ш аи^иаЂе резопа§е с1е се рауз а\'аН 1а18ве рагаИге 80п тсИ^паИоп соп1;ге 1' 1пво1еп1;е орЈпЈа1;ге1:е с1п сће! бегће 1 . Међутим да би дала више маха својим машицама у Србији, Русија пренесе средиште својих интрига протнв Књаза Милоша из Букурешта ближе Србији, основавши нов конзулат онде, где јој иначе никада не би требао. у Оршави, и поставивши за конзула једног од најпрепреденпјих својнх интриганата, некога Вашченка. Русија је хтела да га пошље за конзула у Србију. али се бојала да ће све европске велике силе послати одмах такође своје конзуле у Србију, а то јој никако није ишло у рачун, за то је волела да за сада остави свога конзула за Србију у Оршави. Међутим Аустрија и Инглеска нису се ни мало устручавале, што у Београду још нема рускога конзула, већ послаше прва Михановића, а друга пуковника Џорџ а Хоџеса, кога је акредитовала код саме личности Књажеве. Пуковник Хоџес био је тако симпатична личност, његово понашање спрам Књаза беше тако пуно такта, да су њих двоје брзо постали врло интимни пријатељи, и Хоџес поче саветовати Књаза, како да се спасе нес-

1 СитћегЕ, II, стр. 302.