Otadžbina

6 40 КЊАЗ милош сносног туторотва Русије. Ово је алармирало и руску владу и њену партију у Србији тако, да су почели тражити ма какав изговор да се Русија умеша али тако, да јој ни једна друга европска сила не би могла замерити, и да не мора примити суделовање Портино. Такав изговор био би : или неред у земљи, који би је довео у опасност, или гажење обвеза на спрам Порте од стране Књаза Милоша, или најзад каква слободна маниФестација јавнога мњења у Србији противу Књаза и његове владе. Како је Милош успео да све немире утиша без капи крвн. како је у своме понашању наспрам Порте био беспрекоран. то остајаше још само последње срество. Али изјаве једнога Симића, Протића, и неколицине њихових другова који беху побегли из Србије, не беху довољне. За то. када је Протић дошао у Вознесенск. где је Цар Никола био у логору, да му нреда једну адресу, у којој га приклињаше у име својих земљака да их спасе од несносне тираније Милошеве, њему обећаше помоћ цареву нод условом : да та молба буде потписана таквим потписима, који би гарантовали да је она доиста израз јавнога мњења. Исти је одговор послан п осталим незадовољницима преко руских конзула у Букурешту и у Оршави. Они нпсу успели да нађу много потписа, али су тако вешто удесилисвоје интриге, да су добили потпис једнога брата Књажевског, који је вредео више него хиљаде других потписа. Сувише би нас далеко одвело од наше теме, када би хтели причати како језавереннцимапошло заруком да придобију тако важну помоћ, за то само констатујемо Факт. Вероватно је да је сам темпераменат Књаза Милоша много допринео, да му противници отму чак рођеног брата. Незадовољници похиташе у Оршаву. где под редакцијом Вашченковом, саставише две тужбе противу Књаза Милоша, једну управљену Цару Николи, другу Султану. У почетку Октобра 1837 јавила је српска агенција у Букурешту Књазу, да цар Никола шаље у Србију свога