Otadžbina

КЊАЗ МИ.10Ш

641

ађутанта пуковника Књаза Долгоруког, по нзванредној мисији Српскоме Књазу. 15. Октобра стигао је књаз Долгоруки у Крагујевац, где је дочекан са свнма почастима које захтеваше његов ранг и достојанство онога који га је послао. Књаз Долгоруки почео је с тиме да подсети Књаза Милоша на сва доброчинства којима је Русија обасннала Србију, на све знаке благовољења које је цар, његов господар. свагда указивао Књазу. и како би за све то имао права очекивати оданост и благодарност и од народа и од његовога старешпне. Уверавајући да Русија у свему томе није имала никаквих својих интереса, осем да буде корисна једноме народу, који је са руским једног рода, једне вере и једнога језика, он рече, да сви савети Русије Књазу Милошу немају други цил>, већ да осигурају мнран и срећан опстанак једној земљи, која је хероичким напорима повратила себи слободу. Што се тиче царевих савета, цар има ираво да ишчекује да се они усрдно слушају ; на несрећу он зна да Књаз, преварен дошаптавањима једне друге силе, супарнице руске, и неколицине лажних иријатеља, који злоупотребљавају његово поверење — полаже неко частољубл>е у 'томе, да презире царске савете, да преставља како му је покровитељство Русије несносно, п да ради свима силама да га се отресе, противно јавноме мњењу и већини народа. За тим му пребаци велику интимност с инглеским конзулом, његову неблагодарност. да претпоставља пријатељство В. Врптаније пријатељству Русије. Од свију погрешака Милошевих ово беше највећа у очима цара, његовог господара, јер он зна. како је тешко старешини једнога народа да задовољи цео свет, јер он зна колико у тужбама што су му поднесене против Милоша, има учешћа завист, злоћа и преварена нада. У осталом он Долгорукн путујући у Крагујевац, имао је прилику да се лично увери да Србија ни из далека није у онако жалосном стању, као што би неки хтели да је представе.