Otadžbina

ПРВИ ОПАНАК КРАЉЕВСТВА

645

То велико прво место беше резервисано за Народну Скуиштину, или, као што бн несуђени чачански посланик, архимандрит Пелагић, казао „за Његово Величанство Народ«. \ Многи од искунљених великодостојника очекиваху са радозна-\ лошћу, а они који знају српску псторију, очекиваху са радосним \ сузама у очима тај свечапи тренутак. када ће оци отаџбине, прв пут после Душановог Сабора у Окопљу, опет појавити се у свечаном народном оделу, у зеленим доламама , у коластим аздијама, са калпацима и челенкама, са жутим и црвеним чизмама. Ово очекивање и ова историјско-патриотска радост беше са свим основана, јер један од првих закона, што их прва скупштина у потпуно* уставној Срби.ји беше донела — утврђује свечано народно одело за п. т. иредставнике народа, доламу и калпак. Али ах, »каја ли радост пребивајет непреложна на земли ? к И ако дворски маршал није хтео да три пут чукне својом палпцом о паркет и да викне »Народна Окушитина«, опет се сви великодостојници окренуше уласку у дворану — наста страшно изненађење. У место калпака и челенака посукташе масне чите, Фесови и шубаре; у место коластих аздија и зелених долама, нагрнуше мантије, које су иегда црне биле , а сада се преливају на жуто и зелено; нагрпуше гуњићи, .јечерме, ћурчета, по који олињао ћурак. У место црвених и жутих чизама нопе еелике властеле српске — ципеле с искривљеним штиклама, по који пар чизама намазаних лојем, а остало све сам чистп и непомућени опанак! У том импозантном народном шареннлу црни се као бела врана по који салонски капут каквога проФесора, лекара, марвеног трговца. Али гле, какво изненађење! Међу скупштинарима један Фрак и један црвени мундир. Фрак је на задружним плећима шеФа „Њ. В. верне опозиције«, који је негда био министар, а сада жали што још онда није био адвокат, Црвени генералски мундир, начичкан звездама . краси јуначку и стаситу. Фигуру једног славног војводе, који се цод старост бацио на политику, алп је већ и па томе пољу стекао неувелих лаворика својом нознатом интерпелацијом, за што извесна кола пуна убијених српа, која су се пређе редовно заустављала пред једном кућом на тоичидерскоме друму, сада пролазе поред те куће као поред туроког гробља, и замичу у Крагујевачку улицу? Пошто оци отаџбине заузеше своје рсзервисано место, великодостојници шЈпогип) §:епИит стадоше с интересом разгледати ту живописну групу. Појамно је да су се сви погледи најпре зауставили на импозантној Фигури радикалс-кога Катона, који муштра не само министре него и цело законодавно тело. Он је висок и мршав човек. То се разуме. Сви су Брутуси били мршави. Трбух долази тек са вта^вина ен>" хх1у ев. 96 42