Otadžbina

646

ПРВИ ОПАНАК КРАЉЕВСТВА

мајореким чином или начелничком платом. На његовом оделу внди се као у каквој Фотограа>ији културно стање Орбије — прелаз из орианталства у европску културу. Он већ више не носи узане чакптлре и гуњац , он пије у опанцима . на њему је капут (кратак, мпенцл) и панталоне. али обоје — од сукна, ту је главни смисао. Он је у чизмама, као и Лудвиг XIV кад јеузвикнуо: »ћ^ЕШ с'е*1 тоП« У чему је тајанствена сила која чини да је тај човек данас силнији у Србији, него што беше Јуније Брут у Риму, пошто је оборио Тарквинову династију? 'Га за Бога Јуније Брут је своју рођену децу осудио на смрт за то. што их је ухватно у завери противу републике, и кад је цео римски народ клекао пред њиме и преклињао га да опрости живот ђеци лудој, он је ипак дао знак да се његова деца баце са Тариејске стене у смрт. Има ли ишта веће, узвишеније и патриотскије од тако грозног покоравања земаљским законима? Има, и то је нешто узрок, те је Като пз Црквеица већи од Јунија Брута. То је некористољубивост. Јуније Брут црче док не постаде први конзул. Он је и синове своје жртвовао, само да себи очува тогу првога консула. А наш Като из Црквенца не тражи ништа за себе. У времену када се миоги радикалци, који по својим заслугама за странку нису достојни ни да очисте његове чизме, грабе за масне плате, .ШФераци.је и концесије, он, који би сутра, да хоће, могао бити министар председник, он не тражи за себе ништа, ама баш ништа! Кад год сврши своје послове као законодавац, он се враћа своме плугу, он копа и оре. Шта је римски Като према нашему ? Па не само да не тражи ништа за себе, него неће ништа ни за кога свога. Ето, једап му рођак црче да уђс у државни савет. Да Црквенац макпе само малим прстом, његов би рођо био председник државнога савета. А.ш он неће ни да макне. Его зет тога рођака погибе што још није министар. То би му Црквенац могао учинити само да намигне. Али он неће да мига. Ето, цела 1 његова Ресава жели да Ћуприја остане окружно место, а он ће гласати за Јагодину. Оа те, у историји невиђене некористољубивости, данас Црквенац решава судбину Србије. Али то не разумеју они шарени лутци који га гледају, јер ево шта се они између себе разговарају : — Је ли ти Св. Саво - говораше једна таковска лента — ти свакога ђавола знаш. Протумачи ми једну загонетку. Ја знам да су многа од ове господе из већине окићена орденима, које у ратовима, које о прогласу новог устава, које приликом Краљевог Миропома-