Otadžbina

ЗА.Р ТО — ЛУДИЛО

Анђ „ Разумеш ли моје речи! Можеш ли да прибереш своје мисли? Гонз. Могу, мислим да могу! Анђ. Онда, чујме!.... Енрико је издајник, неверан, подла хуља, хтео је да га љубим.... Гонз. (страховитим гласом). Ти ? ! Анђ. Да, твоја Анђела ! Гонз. Чудо! Та то стоји до твоје воље, Анђ. Што се не да постићн вољом, постиз.чва се силом! Гонз. Силом! Шта кажеш?.... Зар има те силе која може да продре у мозак? Силом?! Али , да, сила је скотека, сила је слепа, сила је зверско чудовиште!.... Ја могу да те пригњавим својчм рукама! Тебе, тако лепог, тако нежног, тако чистог створа!.... Да, могу једним загрљајем да ти задам смрт, да те претворим у грудву земље!.... А то ћу и учинити, ако ми одмах не кажеш, да је лаж што сам сад чуо!.... Анђ. Истина је ! Гонз. Зар моја жена, она, коју сам примио на дан свадбе у овој соби; она, којој сам на белом челу добацио пољубац, из пристојног одстојања, јер је не смедох додирнути својим уснама; жена, којој сам на дну своје душс подигао олтар, ка коме нико, сем Бога и мене не прилажаше, зар она да је оскрнављена туђим, а не мојим дахом?.... То си ми казала, је ли?,... Тако што схваћам добро! Је ли, то си казала? Повтори! Анђ. Јест, оскрнављена сам; али сам невина; то ти се кунем! Гонз. Оскрнављена и непорочна; окаљана и пречиста, неверна и верна! То нек разуме ко хоће, ја не разумем !.... Једно или друто!.... Ја видим шта је, ти хоћеш да ме збуниш тим глупостима; али се мој разум њима опире и одбацује их као бесмислене, јер је он здрав и не да се тако лако помести. Анђ. Да, овај поглед није више онај други! Гонз. Али је тај Гонзало онај стари !.... На рукама сам те довео у ову собу оне свадбене ноћи. кад си се заклела, да ћеш мп бити верна сапутница у животу.... на рукама (показује балкон) ћу те сад из ње избацити , ако ми не кажеш да си слагала! (Одведе је на лево). Анђ Нисам слагала! Гонз. Ниси! Промисли се добро ! Анђ. (Гледа му у очн). Је ли, ти ниси више у лудилу ! Гонз. Не знам! Али иоследњи ти пут кажем, закунп ми се да си лагала! Анђ. Како можеш тражити да се криво кунем? ОТАЏБИЦА КЊ. 2ХТ1 св. 101. 7