Otadžbina

98

зар то лудило

Гонз. Добро, онда хаЈде са мном ! Анђ. Гонзало, смилуј се! Гонз. Не, нема милости !.... Јеси ли била моја жена; јеси ли се заклела да ћеш делити моју судбу ? Онда следуј ми ! Ја знам како падају телеса у поноре!. .. Ја сам једиом пао; сад је на тебе ред!,... Анђ. Гонзало ! Гонз. Ноћас се твоја сенка провлачила ионору, да ти покаже пут, сад ће твоје тело да учини то исто.... само.... што овог пута.... нећеш са Еириком, већ самном ! Анђела.. Гонзало. VIII СЦЕИА Анђела, Гонзало и Паулина (дојури урплахиренаЈ Паулина. Анђело! Анђело! Гонзало! Гонзало. Ко иде?. Хоћете да је спасете ? Хоћете да ми је истргнете из руку? Не дам, не дам, она је моја! Паулина. Није то, Гонзало! Догала сам, да вам кажем, да се дон Анзелмо и Енрико.... 0, Боже мој! Гонзало. Мој отац! Шта је?! Паулина. Бију се на живот и смрт! Гонзало. Смрт! Паулина. Да ! Анђела. Је ли ко пао, кажи, ко ? Гонзало. Да није мој отац? Паулина. Није он, већ Енрико. Анђела. (пада на софу Ј Он!. Одржао је реч! Тако је божја воља била! Гонзало. Онда све. све што ме опкољава, ради и мисли цигло око једне исте мисли!. Њена исповест! Еприков нитковлук, његова казна, све се то сређује и свезује, све се то узајамно објашњује). Али мога оца још нема !. Да ме нисте обманули?. Где је он. Анзелмо. (унутра) Гонзало! Гонзало. Да, ево га ! Оче! (појури оцу у наручјаЈ IX СЦЕНА Анђела, Паулина, Гонзало, дон Анзелмо, затим д. Аеандро. (Дон Анзелмо срета се при улазу са Гонзалом и падају један другом у наручја; Гонзало. Оче ! Анзелмо. Сине мој , Гонзало!. Било је неизбежно! Тако јс •иорало бити! Нек нам Бог свима опрости!. Он, Енрико, био је