Otadžbina

ДРЖАВО-ПРАВНИ ОДНОСИ

103

1. Спада ли бив. краљ Милан у крал евски дом према нашем земаљском ^ставу ? 3. Је ли личност бив. краља Милана неприкосновена и ако јесте, каква је та неприкосновеност? 3. Какву титулу може данас да чоси бив. краљ Милан у нашој земљи, а да не дође у сукоб са земаљским уставом ? Решење ових питања показаће нам у светлости правне науке државно правни положај Краља оца у нашој земљи. 1. Да ли б. Краљ Милан спада у Краљевоки дом према нашем земаљоком уетаву. Видели смо у каквим се разним правцима расправљало ово иитање у политици, а имали смо прилике да чујемо и разна мњења наших судова, па и највишега суда, који у име Краља исказује правду. Правној науци није тешко решити ово питање, јер оно се даје -ласно расправити на основу наших позитивних закона. Краљ Милан дошао је на престо Србије легитимним путем и право је његово признато уставом од 29 јуна 1869. а и данашњи устав од 22. дец. 1888. године, признао је легитимност суверених права краља Милана у чл. 57. устава, који гласи: «У Србији влада краљ Милан I из династије Обреновића четврти». Оставком својом он је легитимним путем предао Краљевска права своме сину Краљу Алексавдру, а тиме и личну сувереност,' која по основним појмовима државног и међународног права за њега престаје. Али са губитком личне суверености он не може изгубити и своја породична ирава, која су у неколико ујемчена уставом, и у главном уређена прописима нашег грађанског законика. Краљ Милан поред оних права, која су му уставом призната, има још и сва она лична права, која су сваком грађанину дата грађанским закоником. Ограничити Краља Милана само на онај уски обим уставом ујемчених права, значило би лишити