Otadžbina

106

ДРЖАВО -ПРАВНИ односи

удати члан задржава своју пређашњу титулу, или здружује је са мужевљом, али се најрадије служи и овлашћена је да се служи на првом месту својом пређашњом титулом, ако је она већа од мужевљеве титуле. (Мозег Но!гесћ1 I. 593. исти 81,аа1;згеаћ1; XX. 353). Када је дакле као што видесмо државоправни и међународно правни обичај признао удовицама умрлих владалаца чланство, ранг и титулу, коју је она уживала за живота мужевљева, онда куд и камо прече право на чланство, ранг и титулу може имати Краљ отац, који ио својој вољи одступа са управе и нредаје престо своме сину. Овај је обичај вековима утврђен. њега не оспорава ни наука о државном, ни наука о међународном праву, но га на против признаје у лицу својих нредставника, у лицу научника светскога значаја. За то не смемо и не можемо ни ми да оспоравамо оно, што је овако признато. Врло су ретки истина случајеви, да оцеви још за живота предају престо синовима, но их ипак има, и још никад није наступио случај, да је народ или да је наука оспоравала оцу право на чланство владалачког дома, на ранг и на тутулу. Наш устав, који на мпогим местима раснравља доста незнатне ствари. не говори изрично ништа о оваком случају, али се из појединих тачака даје извести логичан заклучак. да уставотворац не само што није ни помишљао да ће моћи ма ко, а нарочито земаљски судови, оспоравати Краљу оцу чланство Краљевскога дома, но је имао у виду да Краљ отац. не губећи ни чланство, ни своју титулу, заузима у Краљевском дому одмах после свога сина, владајућег Краља, њему доликујуће место, припадајући му ранг. Тако на прилику одредбе члана 70. по коме се Краљу оцу признаје право наименовања намесника; одредбе чл. 72. по коме се Краљу оцу признаје право васпитања мололетнога Краља. Све нам ово даје доказа, да и сам усгавотворац прећутно признаје Краљу оцу чланство Краљевског дома. титулу и ранг.