Otadžbina

114

С А Н

Останите само овде два три дана; за то ће време доћи педесет возова и ви ћете извесно видети међу путницима вашег ког познаника. Брзо ћете се уверити, да се рај може врло јевтино добити, Брбљив беше св. Тома. Он је говорио, говорио, говорио; али ја га већ од неколико тренутака не слушам, Смотрио сам лепу удовицу из св. Клотилде, жену Гастонову, жену Раулову. Јест, баш главом она! Спазио сам је кад је промолила своју умиљату главицу кроз врата једног засебног салона. После онако хитра и лака скочи доле из вагона и показа мало своје дивне ножице. Па стаде трчати тамо амо вичући : (< Рај ? Где је рај ? Ево карте.» Сећам се да сам је таку исту видео један дан на станици у Компјену, кад је изишла лз сасебног воза који је довезао госте царичине. И тај дан гхоказала је своје ножице, и тад је трчала по кеу вичући <( Моји сандуци! нек се не забораве моји сандуци! Имам их четрнаест." А један царичин оФицир притрча јој и рече : «Ништа се не бојте, госпођо гроФице, ја ћу се постарати за ваше сандуке, ја сам овде за то.» И св. Петар приђе јој на рајској станици и рече: -— Башу карту ? Госпођо, хоћете ли бити тако добри да ми нокажете вашу карту? — Ево ]е свети оче. — Са свим је у реду, можете проћи. Овуд се улази у рај. Моја мала пријатељаца лако се поклони и уђе. Спопаде ме необична жеља да и ја уђем за њом. Ко зна? Можда је Раул умр'о, па ће се сад лепа удовица наћи између своја два мужа. Упитам св. Тому. би ли ми могао пзрадити да уђем у рлј. — Врло лако, одговори ми он. — Али само за један сатт? Ваљда ће ме пустити да изиђем ? Јер, виднте, рај ]е истина лепа ствар ; али