Otadžbina

с а н

115

ако имам да проживим још коју годину на земљи, нсбих био рад да је изгубим. Живот је пролазан, а рај је вечан. — Не бојте се, можете изићи. Ходите. И одведе ме св. Петру. — Ви ћете допустити оче Петре, рече му св. Тома, овај је човек радознао; само ћз ући и изаћи. — Уђите, господине, уђите, ја вам допушгам. Ево ме у рају. Било је већ крајње време, дошао сам баш кад треба. Раул и Гастон, који су изгледали путнике већ се беху дочепали своје жене. Гастон ухватио за десну руку па вуче на ■■једну х;трану и виче: «Јован[-га, драга моја Јованка!« Раул ухватио за леву руву, па вуче на другу страну и виче : «Марта, драга моја Марта •" Ш Она је имала два имена. Мислила је - ! да ће много боље бити, ако у интимном одношају иремадругом мужу промени оно име. којим ју је звао први муж. Ама била је то красна госпа; имала је особито Фине осећаје. Ни Раул ни Гастон нису хтели да је пусте. — Јованка! — Марта ! — Ја сам твој први муж. — Ја сам твој други муж. — Моја су нрава без поговора. — Господине, оставите госпођу! — Ја вама не говорнм, господине. Ја вас и не познајем! Ја вас и не иознајем !... Некада су били присни пријатељи, на земљи, док беху у животу; говорили су-једаз другоме „ти» н нису могли бити један без другог. Рау-'. после други муж, није избијао из куће Гастонове . . . и зли језици причаху .... али ко ће опет веровати се< што зли језици причају! Међу тим свађа између Гастона и Раула поста живљ; . Диже се врева. ЈКивбт је на небу иријатан, алп малк