Otadžbina

С А Н

117

проживела са ђенералом. Не говорите ми о Наполеону. Нека узме ЈозеФину!» Нп једна ни друга не хтедоше га. Наполеон оста са свим сам мало увређен, док дотрча госпођа Стаел : „Дајте ми Наполеона, кели. ја ћу га узети.» И тако они сад врло лепо живе. У тај мах прекиде св. Тому жубор што се подшке међу блаженпма: «Бог Отац ! Бог Отац !» То беше заиста Бог Отац. Случајно је туда прошао ; па чувши вику, приђе. Сан, све је ово сан. Пазите, немојте то заборавити! Бог отац са свим талијанске школе. У великом сивом прамену облака, дугачке беле браде, лица пуна благости и милости, прави Јупптер, мало припрост а племенит. Он застаде, упита шта је то. Испричаше му у кратко целу ствар. — Па ништа лакше, рече Бог Отац. Госпођу треба наградити за шен побожан и хришћански живот. Она има право да ужива мирно и вечито блаженство. Нека она сама учини избор. — А шта ће онај, примети Гастон. који буде избачен из седла?.... Гастон је на земљи страсно волео кошију ; па је, као што видите, очувао чудан начин израЖаваља и пред самим Богом Оцем. — Е па добро, одговори Бог Отац, ономе који не буде примљен, даћу једну од оних жена, које нико неће, а има их препун рај. Дакле, госпођо, не губимо време. Решите се. Изберите. Мирна и непомична стајала је Јованка између своја два мужа, а они обојица, и Гастон и Раул, по свом земаљском начину, бирали су изразе, који могу боље ганути срце њихове жене. — Сети се, говораше Гастон, оженио сам се тобом, а ти си имала само триста хиљада динара мираза. — Ти ниси имала ни кршне паре кад сам се опет ја тобом оженио, прихвати Раул. Твој је мираз