Otadžbina

118

С А Н

отишао на којекаке прње, а господпн је лудо утрошио овоје имање по картарницама и кошијама. — Ти си имала само триста хиљада динара, ваотави Гастон, ја сам се могао оженити Бланшом де Симијановом, која је имала раван милијун ! — Сећам се како ми је твој отац рекао : «Дајем уз моју кћер опет триста. хиљада динара«, наставиРаул; па ми је ту суму измирио у обвезницама његових рудника у Боливији) које су после годину и по спале на вредност од четрнаест хиљада динара, место триста хиљада. — Мени је било слабо стало до ковца, рече Гастон. Мислио сам ако тебе узмем, имаћу најлепшу жену у свему Паризу. За то сам те узео, Јованчице. — Четрнаест хиљада динара, настави Раул. Добио сам само четрнаест хиљада динара !.... Међу тим јесам ли рекао једну једину реч због рачуна твоје кројачице? А били су ти рачуни ужасни. Још се сећам ]едног рачуна од седамнаест хил.ада динара! — А ја ! рече Гастон. Та ја сам исплатио један рачун од двадесет и три хиљаде ! А нисам имао, као господин, четири стотине хиљада динара дохотка. Али ја сам се поносио твојом лепотом, моја Јованка, твоја је леиота чинила русвај у свету. Твоја раскош баше за ме велики понос а и велика кубура. Колико дијаманата и чипака ! Па каква кола ! Какви коњи ! Какве ли ливреје : А твоја соба, Јованчнце, твоја соба од вишњевог сатина ! После ложе, лсже првога реда ! Триста динара платио сам за ложу кад се први пут представљала Беноптонова иородица. — Ложе ! узвикну Раул. И он говори о ложама ! Пре него што сам и узео госпођу, плаћао сам те ложе. Кад се први пут пресгављао Фа/уст, платио сам за ложу четири стотине динара, а дао сам равних пет стотина године 1868. за корисницу Аделине Пати.