Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ ВВЛИКОГ -^ОТ^ВНГОГ О Д В О Е> -А. 1) 22 -ог Октобра, 1888. Данас сам свршио «текуће послове» у Министарству просвете врло брзо, јер ми је ваљало релативно рано доћи у кабипет председников. Весмо се синоћ договорили да се свп састапс мо код председипка, па да заједно идемо у нови двор. да будемо при отварању великог уставотворног одбора. Кад смо, кроз велики салон за примање, ушли, у ону препрату велике престоне дворане, у којој у очи нове године стоје великодостојници Краљевине, пред мојим се очима указа врло необична, импозантна слика. Огромна за три сирата висока дворапа новога двора, у којој је Краљица Наталија у своје време давала њене сјајне дворске балове — беше као неком чаролијом претворена у највеличанственију скупштинску дворану. На самој граници између препрате или мале и велике дворане, беше подигнут квадратни подијум, на који се пело преко три басамака. Подијум и степени беху застрвени зеленом чохом. На сред подијума стајаше велики биро (сто за писање) и један велини Фотељ са Краљевском круном на врх леђног наслона. За тим столом још не беше никога, али беше очевидно да је то биро председнички. најнеобнчнијег председника, каквога ваља да ни једна скупштина на свету није имала — председника Краља... Испод подијума на коме беше биро Краља-председника, за један степен ншке, беше подијум за потпред') Да би се белешке и успомене >Моје Иипистровање* колико тодико брже штамиале, одвојене су белешке о раду великог уставотворног одбора, које састављају засебну делину, па ће се штампати паралелно с остадшс партијама, које излазе хронолошкпм редом.