Otadžbina

шГОРЊИ ДОМ СРВИЈЕ ! 3 1 •нила дубок утисак на све слушаоце, тако дубок, да ни сами секретари нису ништа бележили, него су само слушали, да не изгубе ни једну реч. Ако им Краљ не дадне рукопио своје беседе — онда она сигурно неће бити ни у протоколима, а то ће бити штета, јер ја се не сећам да је ико пре њега тако драстично насликао иолитичку трзавицу, која је нову српску државу раздирала за цело време од њеног васкрса па до дана, када се Краљ Милан решио, да покуша озбиљно прекинути је, покренувши пз сопствене иницијативе грађеље новог слободоумног устава. Како је он то грађење схватио, види се из речи којима је своју беседу завршио, и које сам, и ако не могах бележити, заиамтио, јер ме сувише живо подсетише на Жан Жак Русо-а. . . Ово беше завршетак Краљеве беседе : аНишта ме тако сретним не чини као надежда, да ће нашим заједничким и искреним напорима за рук ом испасти да новим, двосграним уговором између Круне и народа, подигнемо нашу милу Србију у ред истинито уставних, напредних и сретних држава». Одушевљени усклици представника кдруге уговорачке страие» поздравише овај завршетак Краљеве беседе. Кад се усклицп утишаше Краљ поче да врши своју «председничку» дужност и настави са свим «пословним» тоном : Седнице овога одбора биће тајне. Од онога што се буде овде радило, нишга се не сме предавати јавнссти, без нарочитог допуштења председништва. С тога моли и чланове одбора и секретаре да «пажљиво чувају ову дискрецију». Али то неће сметати ни у колико најширој слободи говора у самом одбору, за коју гарантује и председник и потпредседништво, у коме су све три партије представљене Саопштава даље да у данашњу седницу нису дошли због болести ови чланови одбора г. г. Радивој Милојковић, Аћим Чумић, Коста Таушановић, Дим. Маринковић и Гдиша Гершић, желећи им да што пре оздраве и што пре придруже своје снаге 9 -