Otadžbina

132

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

птд. Јавжа најзад да су са разних крајева из «унутрашњости» земље стигле честитке иуне топлих изјава за срећан рад одбора. Услед тога предлаже: да одбор. овласти потпредседништво да одговори на ове честитке^ Овај «предлог» усвојен је једнодушио. За тим Краљ-Председник рече да је прво питање, које је на ( дневном реду» ово : хоће лк одбор, држи ли он, да треба само учинити измеие у појединим члановима данашњег устава, или мисли да треба израдити целокуиан нов устав ? И он позива одбор да се о томе питању изрази. Наста дуга, мучна пауза. И ако то беше партер од све самих арслана скупштинских. опет се они згледаху ко ће први да узме реч. Ко зна докле бп трајала ова неочекивана пауза, да са доњег краја левога стола не уста куражни г. Михаило Павловић, те његовим громким гласом рече: да треба са свим изнова градити цео устав На то устаде, при врху левога стола, стари парламентаријер и херој народне скупштине од 1858, г. Јеврем Грујић. Ја сам га као ђаче обожавао, још од онога тренутка на св. Спиридона 1858 године, када сам га гледао на басамцима велике пиваре, како чита прокламацију „свему народу српскоме". Доцније, као младић ншао сам чак из Беча у Карановац, да се поклоним мученнку за народна права, ко]и тада беше у Карановцу у апсу. 1867 радио сам као шило између Новог Сада и Београда, само да Јеврем Грујић постане председник омладинске скупштине, те да му тиме «повратимо грађанску част", за што ме је после други један мученик за народна права г Милован Т. Јанковић (код «црног орла в у Бечу) добро избрусио, јер он мог идола називаше на мој велики ужас «маторим лисцем».... Појамно је дакле са каквом сам радошћу очекивао прву беседу мога првог нолитичког идола у првом горњем дому Србије.