Otadžbina

134

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

ч естмх измена и допуна осећа се велика незгода у целокуином сазнању и употреби истих, као и у не мањ ој непотпуности њиховој.» Пошто се нико више не хтеде јавити за реч, то је Краљ-Председник овако Формулисао питање, за решење: «Ко је за ревизију садашњег устава, тај нека устане, а ко је за израду целокупног новог устава, тај нека седи." Устаде сам г. Светомир Николајевић. Чак и г. Аксентнје Ковачевић и г. Мато Бан, који су говорили за ревизију, гласаше иротив, али то је појамно после онако убедљиве беседе г. Јеврема Грујића. — Сада је — рече Крал> — на реду иитање, каклв ће битм начин рада овога одбора, те да се што брже дође цил>у. јер време које нам остаје за овај посао, до са станка Велике Народне Скупштине, доста је ограничено. Три су пута да се дође до циља: први да се избе^ ужи одбор, коме да се повери израда пројекта; други да се одмах приступи дискусији свију питања у овом одбору, па после да се редакција донесених резолуција повери ужем одбору, а трећи би пут био, да се у пленуму нретресу само најглавнија питања, а остала мање важна да се оставе ужем одбору. Ја отварам дискусију о овоме питању! Први се јавио за реч г. Михаило Па.вловић. Он налази да би се и сама главна питања тешко могла у пленуму израдити онако како ваља. За то предлаже да се одмах избере ужи одбор, у који да уђу прваци свију странака и још по неколико чланова из сваке партијег. Јеврем Грујић мисли да је «пробитачније п за брзину посла да се избере један ужи одбор са тим овлашћењем: да што год нађе у дојакошшим уставима добро, може унети и у нов нацрт устава, па израђен нацрт да изнесе пред «пун» састанак одбора. Ако у раду нађе да нека питања треба претходно у пленуму решити, онда да их гхретходно изнесе на решење одбору, па за тим дал>е да ради с овлашћењем одбора.