Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

135

Г. Ђорђе С. Нешић налази да су сва уставна питања подједнако важна. па да их с тога сва ваља претходно решити у пленуму. Г. Др. Никола Крстић мисли да би требало поставити извесна питања, да се најпре у пленуму претресу? јер ако се та питања раде у ужем одбору, могу после изазвати сувише дуге дискусије у пленуму. За то оп предлаже ужи одбор, који би имао само да одреди оно тачке, о којима ће се претходно решавати у пленуму Г. Ранко \Таисић налази да је са свим изгодније" и брже, да све три партије изберу ужи одбор из онолнко чланова, колико се нађе да треба. Полажући важност на свако слово устава, он је за то, да председништво са још по једним или двојицом чланова из сваке партије саставе ужи одбор, који би израдио нацрт новог устава. Тако исто мисли и г. Радован Милошевић. Г. Алимиије Васиљевић обраћа пажњу на онај трећи начин, и налази да треба не само кардинална, него и сва спорна питања да се претресу овде у пленуму, па да се као пречишћена предаду ужем одбору за израду пацрта новог устава. Г. Љуба. Молеровић слаже се са мишљењем г. Рапка Таисића. Г. Светозар Арсеновић мисли, да би требало узети онај нацрт, који је био спремљен под Фузијом за основу, па да се ради у пленуму и да се никако не упућује ужем одбору. У томе га потпомаже и г. Стојан Рибарац. Г. Михаило Кр. Ђорђевић прича како се радило у томе ранијем одбору, који је поменуо г. Арсеновић. па мисли да би и сада требало изабрати ужи одбор. Г. Ђорђе Д. Ценић, позивајући се на реч у Краљевој прокламацији. да се саслушају мишљеша свпју нартија, налази, да се, радећи овако сада. одступа од тога ; и ако почну сви посебице говорити, онда ће то далеко одвести. Него, кад је реч о партијама, и кад су шефови