Otadžbina

154

КЊИЖЕВНИ НРЕГЛЕД

ипак се добру нада ; види, крај свега тога, јарко сукце -г- напредак свој. Вера је дакле била идеја водиља и средњем веку, а слобода, нолитична и друштвена, у веку, који је за њим дошао, у којем ми живимо. Обе те идеје истакао је г. Или.А не само као наслов ове трагедије, него их је џ аровео кроза цео драмат, мисле&и, али аогрешно, да су оне исто тако уаоредно ишле у Босни у времену, из кога се види да хоКе да иише драмат. Историјом је пак доказано. да богумилска јерес и ерпска пародна самосталност у средњем веку немају ничега заједничкога, него на против стоје у супротности једна према другој. Већ у Бугарској, где се прво угнездила павлићанека јерес прозвана ту богумилска, — некако опадање државне моћи и скора пропаст народне самосталносги пада у исто време, кад се почела укорењавати и ширити ова јерес. Није дакле чудо, што великом државничком уму Немањину није мопо умаћи, да ширење („бабунске®) јереси не иде у прилог његовој ђенијалној творевини: обновл,еној и уједињеној држави српској. Прогоњењу, управо истребљењу, ове јереси у својој држави дао је Немања истина религиозно обележје, али тај н.егов рад врло се слаже са његовом основном мишљу: да у Једноставној српској држави треба да је и једна вера, С том основном државничком мишљу Немањином најмање се слагало укорењивање и ширење јереси, која, осим што се размимоилазила у религиозном учењу са православљем, јоште је у том својем учењу истицала са свим нов политични и друштвени систем: богумилска јерес учила је, да не треба слушати владаоца и властелу, да им не треба давати никаквих дажбина и т. д. А. ко је у оно време, бар међу Орбима, могао и помислити да се држава може подићи и одржаТи на другим, а не на монархијско -Фвудалним основима? — Немања и они, који су га разумели и помагали, најмање. Панијени погрешио. Јер, у Босни, где се ова јерес раширила, видимо растројство не само у погледу религиозном, него и у политичном. Између осталога то растројство религиозно довело је са собом и — политично, и \чинило да римске папе пречо Маџара могу онолико утицати на судбину Восне; утицати тако и толико, да је Босна у средњем веку, од прилике као и сад, представљала, У национално-политичном погледу, проблем. А колико ће решење тога проблема испастм у корист српске народне мисли, најбоље је потврдило стање нашега народа у Босни, кад су Турци овладали њоме. Патаренски национални елеменат у Боени турчи се, а делови државе великога Немање и његових славних потомака, остајући верни православљу, остају и најбољи поборници српске народне мисли. И васкрс је српске државе онда био, где и рођај њен: међу