Otadžbina

160

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

да га доиста љуби и да је кадра поднети све жртве њега ради. Само је мало чудновато, што тражи да му го уверење „Деда" иоткрепи својом пресудом. Толико сумњичење не знам да ли доликује онако заљуољеном човеку. Ну одмах за тим Љубен се иоправља: Љубен Зар смедох посумњати у твоје срце драга? Та ја те молим за то опрости плахој сумњи, Ненадно што ми душу и срце у грех баци! Јелена Прашташ 1 ) ми, прашташ, дакле? Онда уз срце ово, Које те љуби тако, и моју душу прими! На олтар вере твоје полажем живот цео, Оветлошћу њеном нека разгони таму густу, Нека ме вера твоја двоструко с тобом веже! (свршиие се) ЈЛомчихДО ЈЗВАНИЋ

-»н-

*) Шта има да јој оирости, кад је за све Фра -Антуа крив?