Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

159

вара, како да се одупру баново.ј војсци, а не чу (у истом положају — тако је бар требало г. писцу — како се Љубен и Јелена раз говарају. једно другом изјављују љубав, па чак је Љубен имао кад и да потврди „грам-оту потписану печатом (пољупцем)." (стр. 6..). За све то време блажени Фра -Антун спавао је и нпшта више није чуо ни глас Јеленин, када је цикнула (и то му се учинило да је Гројана) и кад га је позвала, да јој душу снасе од „кривоверца«. — То јс баш „триста без попа ништа"! Па бар да је каха« препредеп католички поп, Фрнтар, који би до свнх тих тајана дошао н. пр. исповешћу своје питомице, коју (исповест) би измамио сво јом побожном речитошћу-и препреденошћу, а фра -Антун је до свега тога дошао са свим случајно што је натрапао на пијано друштво витеза »крстоносаца®, па се и сам опио и онако пијан нашао се у дворском врту да дозна тако важне тајне. Истина, кажу, да на пијана и луда неће пас — алп да пијан човек дође до најскривенијих завереничких и љубавних тајана то је, најблаже да речем, луда срећа., Па шта ће онда инквизитор, који се у I чину приказује као папин изасланик, кад се тако олако, без' свеће налазејеретице и открнва љубав њихова вођа са првом католичкињом у Босни, кћерју бановом. — Али после тога чекају нас тек изненађења. Ту Јелена пошто је прво, сломљена срца љубављу без наде потражила да је отац пусти у манастир да се закалуђери, а бан Фра -Антуна дознао ;зрок томе, она опет — од своје дојкиње, да ће Љубена као јеретика спалити, прекрши брзо са својом „правом" вером, остави свога старог оца и одјури Љубену у планину. - Како ли је силиа »плотска« љубав — силнија од духовне ! Ето то је та ревносна католичкиња, коју је папа ставио «у з"аштиту св. Петра" (стр. 16,). — То је и такав је II. чин. Јелена долази у нећипу баш у оном тренутку, гад се Љубен зарицао да ће је, по доеуди »Дединој 11 , 1 ) казнити он сам срамном смрћу. Али, баш као поручено, у истом тренутку улети Јелена као махнита у пећину, збориште „богумилско", а Љубсн је »бесно« прекори да их је издада. Ну она му се брзо извини, казавпш му шта је било у ствари, како је управо свему крив Фра-Антун: он их је све проказао бану. — Опет поп ! Па нека је и све тако, питамо: да ли је умесно било завере екивати против владаоца у његову двору и исказивати љубав на месту, где љубавници нису били сигурни, да их неће чути ни један пијан иоп ? — И сад паступа доиста дирљива сцена, кад Љубен увиђа да она ништа није крива, ] ) »Деда* ириказује у овој трагедији као најстарије свештено лице међу »богумидима«.