Otadžbina

162

МОЈЕ МИШ1СТРОВА.ЊЕ

молаба за службу — употребио на проучавање нашег Финанеијског отања, јер за ме беше очевидно, да од његове поправке зависи не само напредак просвете и иривреде. за које сам сада ја одговоран, него и сами опстанак државе. За ту студију бејах још ономад прикупио све што је о нашем Финансијском стању избило на јавност, све расправе и чланке које сам о томе питању могао наћи, све приватне податке и белешке, и донео их у Министарство. Почињући да их ироучавам, сетио сам се оног начеиа, које сам још 1874. исказао у предговору мојег извода из Вевелове «Историје индуктивних наука,® начела, да озбиљно проучавање свакога тежег питања ваља отпочети његовом историјом. Историја наших Финансија, бар она која може да протумачи њихово данашње стање, почиње са принудним зајмом народним од год. 1876. Овај је зајам распоређен врло самовољно и Ерло неправедно. Неплаћање купона оборило је цену државним обвезницама чак на 18 динара. Држава је доцније истина платила тај зајам са пуних 8°/ 0 интереса, али која вајда? Цео ћар придигла је ажиотажа. Долазе на ред ратне реквизиције. Од кога се реквирисало ? Од земљорадника, занатлије, трговаца са храном У место да се те реквизиције исплате одмах 1877. и 1878. било обвезницама које носе интерес, било у државним новчаницама (банкнотамај, — остављене су реквизиционе признанице неисплаћене све до 1882, па и тада су исплаћиване делимично и са тешкоћама. На тај начин, ажиотажа, која беше дотерала чак и до преваре. згрну неоправдану добит на штету оних, који су дали реквизицију. Долази.на ред питање о нашој валутп. Године 1874. избачен је из циркулације у Србији сав страни сребрни новац, и заведена је српска динарска монета. Сковасмо 6 милиона сребрних динара. То бешв савршено довољно да са 800.000 динара бакарног новца