Otadžbina

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

163

цодмири потребу саобраћаја у ситном новцу, а да се злату очува стална вредност. Али да би држава штогод зарадила за себе, она је сковала 1 879. још 3,600.1)00 сребрних динара и још 1,200.000 динара бакарног новца, а 1883—1884. још 3,200.000 динара у никлићима. Ово је уздрмало нашу валуту и изазвало у њој разлике у вредности с једне стране између злата. и с-ребра. а с друге стране између сребра и ситнога иовца за поткусуривање. Прва диФеренцпја оштећава саму државу и легитимну трговину на велико, којима треба злата; друга разлика оштећава сиротишу, нарочито земљорадника. који за своје производе добија крајцаре и никлиће. а за порезу мора да купује сребро. Па ко онда ћари ? Једино ажиотажа! — Наша равнодушност у свима привредиим и Финаноијским питањима учиннла је, да је со читавих педесет година била монопол у приватним рукама, најпре МајорМишпним, па онда Флешовим, Крсмановићевим и угарске кредитне банке. Тек 1882. постаје со државни монопол, и држава га уступа Англо-аустријској банци за 535.000 динара годишње, таман за половину оие суме, коју бн тај монопол доносио у државној режији. Историја дувана у Србији од септембра 1884. до данас врло је жалосна, како за време бандерола тако и за време монопола датога под закуп. Колико је мучен и гуљен произвођач дувана, како су страшно скупо пушили иотрошачи како је мало имала држава прихода од дувана за ово 4 године ! Колико се најразличнија трипотажа на рачун државе обогатила. Тако је исто жалосна и главна карактеристика свију наших државиих зајмова. Она се састоји у неиоверењу према српској држави, у специјалним залогама за свакн зајам, у спецнјалним касама за заложене приходе. Али што је већ за гнушање, то је практика, која је заведена при последњим зајмовима, да се због њих дају и споредне концесије, које са зајмом немају никакве везе. Тако за дувански зајам од 1885. дат је и препапрени уговор о експлоатацији Смедеревске желез11 -