Otadžbina

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

1 65

депонована 42 милиона наших државних хартија нисмо нигде могли наћи купца и ако је расположење европских берза било сјајно: при свем том што се интерес и премије тачно исплаћују, опет се наши лутријски лозови нотпрају дубоко испод номиналне вредности (испод а1 рап) докле се сви други лутријски паиири продају над «пари». Ми дакле не можемо више направити никакав зајам, па макар пристајали п на најгоре услове. А наше иривредно стањв? Веома жалосно. Неспособност наше државне админисграције, њена алахћеримска политика (нека иде како иде) учинила је, те се умножила ћиФтинска класа људи, која само експлоатише земљорадника. У мом последњем разговору са једним трговцем у „Отаџбини" он ми је детаљним цифрама показао'), да је механски и кавански живот у Србији узео, бар за наше економске прилике, страшне размере. Ако саберем оне цифре, које су тамо изложене за сваки округ на но се, видеће се да механе и какане (осем Београда) по самој унутрашњости, граде годишњи обрт од 13/222.000 динара, да има округа у којима на сваку иореску главу долази ао 62 динара 68 пара само к&фанско-механс-ког трошка на годину! Истом је приликом показано 2 ) да Београђани дугују за своје зграде 13,000.000, докле унутрашњост има дуга на својим непокретностима око 50 милиона динара. Последњих година нарочито се опажа оиадање имућности код већине становништва код земљорадничког сталежа. Пре 12 — 15 година били су општински кошеви Формалне сеоске штедионице, из којих се полако и само по потреби вадило. Изузимајући ванредно срећне околности за продају, готово је свагда жетва затекла половину прошлогодишње летине. Сада маса наших сељака продаје своју летину још у јесен, најдале зими, и још је срећа ако од ње сачува толико, колико треба да израни своју чељад и да очува стоку до нове хране. Земљорадник осећа ') Свеска 73-ћа, стр. 112. 2 ) Свеска 72, стр. 617, 618 и 619.